Najavljena koprodukcija Narodnog pozorišta Priština i Sterijinog pozorja

Govornici na konferenciji bili su direktor Sterijinog pozorja Miroslav Radonjić, upravnik Narodnog pozorišta „Priština“ sa sedištem u Gračanici Predrag Radonjić i rediteljka Anđelka Nikolić.

- 65. Sterijino pozorje je uspešno završeno i realizovano zahvaljujući podršci Gradske uprave za kulturu, uz poštovanje svih emidemioloških mera, a na opšte zadovoljstvo brojne pozorišne publike. O značaju Sterijinog pozorja svedoči njegova dokazana uloga kroz istoriju, duga i kvalitetna tradicija negovanja dramskog stvaralaštva i razvoja pozorišne umetnosti. To je jedan od najznačajnijih programa u kulturi Novog Sada i šire. Na početku smo još jednog selekcionog procesa za Pozorje i uprkos velikim izazovima sa kojima je društvo suočeno, uveren sam da će se taj proces biti završen uspešno i da ćemo Festival održati u, nadam se, povoljnijim uslovima. Velika vrednost Pozorja je što se ono pođednako bavi razvojem savremenog dramskog teksta i aktuelizacijom dramske baštine - rekao je Dalibor Rožić. On je takođe istakao da se koprodukcijama podstiče razvoj teatra u Srbiji i regionu, povezujući i ujedinjujući sve relevantne aktere.

- Posebno me raduje što će biti ostvarena saradnja Sterijinog pozorja i Narodnog pozorišta „Priština“ koja će iznedriti novo viđenje teksta Jovana Sterije Popovića „Ajduci''. Sve što bih rekao o Sterijinom pozorju moglo bi samo da služi Novom Sadu na ponos - naglasio je Dalibor Rožić.

Rediteljka koprodukcione predstave Anđelka Nikolić je rekla da se u svom radu bavi i zaboravljenom dramskom baštinom, pogotovo tekstovima koji su skrajnuti ponekad opravdano, a ponekad ne.

- Drama „Ajduci“ Jovana Sterije Popovića jeste igran komad koji je bio popularan zahvaljujući svojoj tematici. Meni je sam naziv bio provokativan, jer ima dva osnovna značenja. Jedno je romantizovano značenje reči „hajduk“ iz folklorne tradicije koji asocira na slobodu, a drugo značenje je udruživanje kako bi se činila različita razbojništva. Sam Sterija je imao ambivalentan odnos prema ovoj pojavi, i imao je kritičan odnos prema hajducima što se u drami i vidi. Drama pokreće veliko pitanje da li nasilje može biti ikada opravdano u bilo kom smislu i koji su to viši ciljevi zbog kojih bi bilo kakvo nasilje bilo počinjeno - rekla je Anđelka Nikolić.

Upravnik Narodnog pozorišta „Priština'' sa sedištem u Gračanici Predrag Radonjić iskazao je svoje zadovoljstvo na uspostavljanju dublje saradnje sa kulturnim institucijama Novog Sada koja je započeta pre dve godine.

- Sa Srpskim narodnim pozorištem smo radili koprodukciju Gogoljevog komada „Ženidba“, veoma uspešne predstave koja je u Srbiji osvojila mnoge nagrade. Očekujem da će nova koprodukcija biti naš najznačajniji pozorišni projekat u teatarskom životu, na koji smo posebno ponosni. Nadam se da će publika u komadu moći uživati već na narednom Pozorju, kao i to da će ova predstava biti deo redovnog pozorišnog repertoara - naglasio je Predrag Radonjić.

Kako je direktor Sterijinog pozorja Miroslav Radonjić rekao, radi se punom parom uprkos situaciji sa pandemijom. On je upoznao prisutne sa svim tekućim aktivnostima Sterijinog pozorja, a prema njegovim rečima tokom oktobra započeo je selekcioni ciklus za njegovo 66. izdanje.

Na konferenciji za novinare istaknuto je da je potpisan ugovor sa Narodnim pozorištem Beograd o koprodukciji predstave „Uspavanka za Aleksiju Rajčić“ po tekstu Đorđa Kosića, koji je pobedio na Konkursu Pozorja za najbolji savremeni domaći dramski tekst u sezoni 2019/20, a predstava će biti realizovana krajem 2021. ili početkom 2022. godine. Takođe, u toku je Konkurs za najbolji savremeni domaći dramski tekst za sezonu 2020/21. koji je otvoren do kraja novembra. Pozorje i ove godine nastavlja sa naučno-istraživačkom delatnošću u koju su uključeni saradnici sa Filozofskog fakulteta iz Novog Sada, Matice srpske, Akademije umetnosti Novi Sad, Srpskog narodnog pozorišta, Pozorišnog muzeja Vojvodine, Instituta za književnost i umetnost Beograd i Sterijinog pozorja. Tema je proučavanje srpske dramske tradicije, a rezultati istraživanja viće objavljeni u zborniku „Srpska dramska baština na marginama scene - 2. deo“, u aprilu 2021. godine. Dokumentaciono-istraživački centar Pozorja će do kraja godine objaviti „Godišnjak pozorišta Srbije“ za sezonu 2018/19. Završava se i nova aplikacija za „Godišnjak“ za koji je sredstva obezbedilo Ministarstvo kulture i informisanja u sklopu procesa digitalizacije. Četvrti broj časopisa „Scena“ je u pripremi i izaći će iz štampe krajem decembra ili tokom januara 2021. godine. Izdavačaki centar Pozorja priprema još dve knjige koje će biti objavljene do marta 2021: Nataša Delač „Ženska drama i (muško) društvo – status žene u društvu i umetnosti na primeru drama Milene Marković, Maje Pelević i Milene Bogavac) i „Lik Laze Kostića u savremenoj drami“ Milivoja Mlađenovića.