Комеморација жртвама првог стрељања у Бечеју 1941.
БЕЧЕЈ: Звали су се: Борислав Влајков, Милан и Светозар Гаврић, Живко Гагић, Стеван Којић, Исидор Могин, Лабуд Пејовић, Иван Ћирић, Готфрид Хове, Теодор Цвејанов, Вујица Чиплић и Момчило Шарановић.
Стрељани су заједно у 13 сати, 11. новембра 1941. године, по пресуди Преког суда мађарског краљевског Генералштаба. Чувајући сећање на њих Општинска организација СУБНОР-а Бечеја одржала је комеморацију крај спомен- обележја Зид смрти у центру града, где је злочин и извршен.
-То је најмање што можемо да урадимо за дванаесторицу младића који су дали своје животе за данашњу слободу у Првом стрељању, и једанаесторицу у Другом стрељању 20. јануара 1942. године. Положили смо цвеће на сваку плочу с њиховим именима и венце на Зид смрти. Исто ћемо урадити и 20. јануара - рекла је Јованка Јелић, која је у име организатора комеморације поздравила присутне.
Традицију чувања сећања на невино страдале жртве треба гајити, без обзира што се сваке године окупи изузетно мали број Бечејаца да ода пошту погубљеним родољубима антифашистима. Ове године је, због епидемиолошке ситуације, то било и пожељно. Венце су положили представници локалне самоуправе, СУБНОР, Општинског удружења пензионера, Општинске организације Савеза самосталног синдиката Србије, те политичких странака СНС и СПС.
И док ову активност борачке организације треба поздравити, чуди да нико у Бечеју не налази сходно да обележи Дан примирја, који је државни празник у Србији. Тим пре што је Бечеј један од ретких градова чији центар краси стари споменик Краљу Петру Првом Карађорђевићу. Струк цвећа и благи наклон „чика Пери“, чиме би се одало признање свим његовим саборцима за голготу коју су доживели и помен милионским жртвама у Првом светском рату, били би довољни. У складу с мерама у време пандемије, делегација од пет људи би задовољила све.
В. Јанков
