Породица Панић из Товаришева прави оригинални путер од лешника

Они су ове године добили Златну медаљу за квалитет Новосадског сајма, а награђен је њихов „лешник путер оригинал”. У дому Панића има места за три генерације које живе складно и раде вредно. Свако има свој део задужења, па је сигурно и добра организација допринела њиховом, сада и званично награђеном, успеху.

Фирма постоји од 2017. године, стари засади лешника постоје од 2008., док је млади засад из 2018. године – објашњавају Љубинка и Марина Панић, свекрва и снаја које су уједно и власнице фирме која прозводи путер од лешника.

- Током прве године пословања бавили смо се само паковањем лешника, а затим смо кренули са прерадом у путере. Први производ је „лешник путер оригинал”, затим „лешник путер слатки”, и онда након пар месеци смо започели производњу путера са сушеним вишњама, лиофилизованим шљивама и са етеричним уљима лимуна и грејпа – вели Љубинка Панић.

Даме из породице Панић већ годинама учествују у разним пројектима и конкурсима. Учешћем у програму БИПС Хаба за премијум храну су добиле помоћ око редизајна налепница, маркетинга и планирања нових производа. Истичу да је први конкурс чији су део биле конкурс Регионалне развојне агенције за ознаку бренда Бачке, чију ознаку сада и носе њихови производи, иначе јединствени на нашем тржишту.

И за пољопривреду и за предузетништво увек доста значи помоћ од државе, па су тако Панићи успели да купе одређену опрему као што је пунилица, иако су, да би могли да се баве прерадом лешника, уложили највише сопствених средстава. С обзиром на то да се предузетништвом у овој породици баве жене, Љубинка и Марина кажу да данас има доста подстицаја за предузетнице и да је ситуација боља него што је била раније. Жене се данас охрабрују да започну сопствени бизнис, а само један од примера јесте и пројекат „Ја сам одважна“, који подржава Фодација „Ана и Владе Дивац“ и за који су конкурисале наше саговорнице. Марина Панић и њен супруг су и редак пример младих људи који живот у мањем месту не намеравају да мењају за онај у граду.

- Не знам зашто људи беже од пољопривреде и од села – вели Марина Панић. - Ми смо доказ да се од тога може живети. Ваљда је боље имати нешто своје, у почетку јесте тешко, као и све, али знаш да се бориш за себе. Труд, рад, љубав и то је то. А и живот на селу је лепши, и мислим да је здравији и безбеднији за децу.

- Задовољни смо производњом, лешник је производ који није кварљив, те може дуго да стоји, ако се добро складишти. И путер исто, само се издвајају његова уља на површину, али се то промеша и он може да се конзумира нормално – говоре наше саговорнице. – Лешник је производ који је потребан људском организму, наравно у умереним количинама. Омега масне киселине и витамини који имају лешник, као и остали орашасти плодови, су изузетно битни за организам, а то потврђују и лекари.

Панићи су и по реакцијама муштерија уверени да су њихови путери здрави и укусни. Оригинални путер од лешника користе свакодневно дијабетичари, јер нема додатака шећера, може се користити и као прелив или намаз. 

- Слатка верзија овог путера је изузетно популарна, па се може користити као алтернатива слатким кремовима које обично користимо у посластицама. – вели Марина Панић. - Путер са додатком вишње или шљиве може да се користи и као намаз и као прелив уз прасетину, укуси се одлично се слажу. Уз јела од рибе иду путери са етеричним уљима, који могу бити и дресинг за салату. У суштини, сви путери имају широку примену.

Квалитет њихових производа контролише Технолошки факултет у Новом Саду, а када је реч о дистрибуцији истих, Панићи све раде сами.  Сарађују са појединим, мањим продавницама здраве хране, а врше и доставу за оне који наручују преко интернета. Такође посећују и базаре у Новом Саду, Београду, Пазови на којима купци могу да се упознају са понудом њихових производа, који поред путера, укључују и сирови и печени лешник. Тренутна ситуација то отежава, али наши домаћини казују да су увек ради да приме заинтресоване госте у свом домаћинству, где могу да погледају и дегустирају њихове производе. Такође, имали су и озбиљне планове за извоз, али је ситуација са пандемијом све ставила на чекање.

Кад је у питању сама исплативост бављења лешником, наше саговорнице истичу да треба имати стрпљења. Први род је у трећој години и он буде слабији, а тек око шесте, седме године воћка почиње да рађа озбиљније.  Исто тако, као и око сваке биљке, око лешника има доста посла и мора се одржавати да би човек нешто добио. Породица Панић тренутно има три хектара старог и око хектар младог засада под лешником. Кажу да је принос ове године је био задовољавајући, али би цена могла да буде већа.

Газдинство Панић се већ више од три деценије бави и сточарством, а тренутно на фарми имају око 100 свиња.

- Са откупном ценом нисмо задовољни с обзиром на цену кукуруза и цену концентрата – каже Љубинка Панић. - Али распоредимо све, сваког месеца нешто продамо и не престајемо да се бавимо тиме без обзира на цену. Једноставно, нека година је боља, нека лошија. Исто важи и за лешник.

Текст и фото: Тијана Пачић