Нови роман Ђорђа Писарева: У дијалогу с писањем

У новој књизи прича, како истиче уредник „Агоре” Ненад Шапоња, „у живом интертекстуалном дијалогу са добро познатим именима светске књижевности – Толкином, Стивеном Кингом, Муракамијем, Дикенсом, Твеном, Зебалдом, Гејменом, Џејн Остин, Агатом Кристи, Асимовим, Мелвилом, Лорком, Хајнлајном, па све до повратка ’разговору’ и са сопственим ауторским ’ја’, Писарев отвара врата личној, с времена на време аутоироничној и хуморној, аутопоетичкој визији сентименталног васпитања јунака романа“.

И док се негде у палимпсестима текста назиру Дикенсов Дејвид Коперфилд, Гетеов Вилхелм Мајстер, Волтеров Кандид, Филдингов Том Џоунс или пак Манов Чаробни брег, сада у једном сасвим новом постмодерном списатељском чину деконструкције, Писарев активира жанровски експеримент са романом о уметнику и укршта га са сопственим односом према процесу писања, који као резултат читаоцима нуди јасну идеју о моћи књижевности и њеном статусу, наводи Шапоња.

Ђорђе Писарев (1957), један од најзапаженијих прозаиста средње генераце, у свом стилу каже да је „објавио више прозних књига него што их је написао”. На домаћем књижевном небу појавио се 1983, потписујући с Фрањом Петриновићем „Мимезис мимезис романа”, а потом су дошле „Књига господара прича” (1987), „Књиге народа лутака” (1988)... све до „Позне вечере са госпођом Фиби” (2016) и „У кухињи са Зевсом” (2017). Заступљен је у двадесетак антологија и избора српске приче. Био је главни уредник часописа “Поља”, уредник “Гласа омладине”, Прве књиге Матице српске,  Српског књижевног магазина, едиције Нова проза у “Прометеју”, а дугогодишњи је и уредник у листу „Дневник”. Као драматург и драмски писац годинама сарађивао са позориштем Брод Театар, где му је изведено пет драмских комада. У Народном позоришту Кикинда постављен је и његов комад “Јури Голец и живот без смисла”. Добитник је низа књижевних признања, попут награда “Борислав Пекић”, “Лаза Костић”, “Стеван Пешић”, “Карољ Сирмаи”, “Станислав Лем”, ДКВ за књигу године...

М. С.