Србија увећала златне резерве за десет тона за годину дана

 

Девизне резерве Србије износе 13 милијарди евра, а злато у томе учествује са 1,6 милијарди. То је тацно 2.500 полуга од којих је свака тешка два и по килограм, наводи ТВ Прва.

 

"То вам даје сигурност. Злато је, у условима када се ситуација са курсевима нагло мења и имате негативне последице епидемије и дефиците у многим земљама, постало оно за шта грађани и инвеститори верују да је сигурно", каже министар финансија Синиша Мали.

 

Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић рекла је за Прву да је Србија свесно куповала злато.

 

"Врло свесно смо куповали злато, зато што оно што имате у хартијама, и у страној валути, то није носило не само позитивну камату, него је коштало имати новац. Живимо у време када новац троши, а не зарађује", казала је она.

 

Према њеним речима, куповина злата значила је да га ви сместите у свој трезор и да имате нешто сигурно, чему расте цена.

 

У Србији грам кошта 8.700 динара, а разлог за рекордне цене злата лежи у пандемији, каже брокер Ненад Гујанчић.

 

После Србије у региону највише злата има Северна Македонија скоро седам тона, Словенија три, БиХ скоро као и Словенија, Црна Гора има заложену тону за узете кредите, а Хрватска наводно има "ништицу", јер је сво злато продала.

 

Американци имају највише злата, 8.407 тона и Немци са нешто висе од 3.400 тона, па Италијани, Французи, Руси и Кинези.

 

Како ТВ Прва наводи, распадом СФРЈ у трезору је наводно остало 45 тона злата које је сукцесијом подељено међу републикама бивше Југославије.

 

Пет тона је послато 2001. на дораду па је продато а шта се са тим новцем десило нико до данас није открио.

 

Прва подсећа да изреку "није све у парама, има нешто и у златним полугама" која се у временима обележеним пандемијом показала као неминовност.