Кафилерија вечни загађивач Зрењанина
ЗРЕЊАНИН: Истраживање обављено на основу званичних докумената, о томе ко су били највећи загађивачи ваздуха у Зрењанину почетком деведесетих и на кога су се тада грађани жалили, као и какви су били резултати мерења квалитета ваздуха протеклих деценија, показује да су неки проблеми у граду на Бегеју актуелни деценијама.
У извештају Завода за јавно здравље Зрењанин, за период од 1991. до 1994. године, као највећи загађивачи ваздуха наводе се индустријска постројења, саобраћај и домаћа ложишта. У регистру индустријских загађивача ваздуха истицали се се кафилерија и шпиритана.
„Непријатни мириси које кафилерија ослобађа, посебно у току летњих месеци, доводе до великог незадовољства грађана. Утицај непријатних мириса није директан, већ се његово дејство огледа у иницирању тегоба, посебно хроничних болесника и осетљивих делова становништва. Шпиритана још увек као гориво користи угаљ, а с обзиром на локацију (центар града) угрожава животну средину продуктима сагоревања“, писало је у анализи здравља становништва Средњобанатског округа почетком деведесетих година прошлог века.
Шпиритана је у међувремену постала само оронули објекат опасан по пролазнике, а кафилерија је и данас највећа преокупација многих житеља банатске престонице. Локална самоуправа се укључила у решавање проблема, а кафилерији је, решењем Градске управе, привремено забрањен рад.
Треба рећи и то да је у извештају констатовано и да, са аспекта загађивања ваздуха, посебну неповољност има чињеница да је целокупан, па и теретни транзитни саобраћај, усмерен кроз градски магистрални пут. Тај проблем се сада решава градњом обилазнице.
Извештај о загађењу ваздуха у Зрењанину за период од 1995. до 2000. године мање је конкретан у маркирању загађивача, већ се наводи да су најзначајнији загађивачи ваздуха града и околине индустрија, саобраћај, термоенергетска постројења и домаћа ложишта. У периоду од јула 2005. до јула 2010. године Завод за јавно здравље Зрењанин је пратио квалитет ваздуха, али је тек од 2008. устаљен континуитет праћења квалитета на истим мерним местима.
„Према резултатима мерења може се закључити да у загађењу ваздуха у Зрењанину значајно учешће имају суспендоване честице. У погледу утицаја на здравље највећи проблем поредстављају ситне честице, јер се најдуже задржавају у ваздуху и најдубље продиру у дисајне органе, изазивајући различите ефекте у зависности од састава. Сва досадашња истраживања указују да суспендоване честице значајно делују на здравље изложене популације, посебно на децу и старије особе и да није утврђена праг доза испод које се штетни ефекти не јављају. Хронична изложеност честицама доприноси повећању ризика за развој респираторних и кардиоваскуларних болести и карцинома плућа“, део је навода из извештаја за период до 2010. године.
Мерење ваздуха на три места
У току 2016. Завод за јавно здравље пратио је квалитет ваздуха у Зрењанину на три мерна места, и то на Тргу Доситеја Обрадовића, Булевару Вељка Влаховића и у Елемиру. Те године констатовано је да средње годишње вредности суспендованих честица, које су мерене на сва три мерна места, укупно осам недеља, нису прелазиле максимално дозвољену средњу годишњу вредност. Измерене средње годишње вредности сумпордиоксида биле су, као и раније, врло уједначене и веће су од дозвољених годишњих вредности прописаних уредбом.
И 2016. године поново се у извештајима јавља притужба на непријатне мирисе, али без навођења конкретног проузроковача. Формулација у извештају Завода за јавно здравље гласи: „Због притужби грађана на непријатне мирисе, почев од 2016. године амонијак се мери на мерном месту Трг Доситеја Обрадовића у Зрењанину“. У последњем извештају, за 2018. годину, наводи се да на мерном месту Трг Доситеја Обрадовића није забележено прекорачење максимално дозвољених концентрација амонијака. „Сви узорци били су са далеко мањим садржајем амонијака“, констатовано је тада у извештају Завода за јавно здравље Зрењанин.
И у 2012. као и током prеthodnih година, Завод за јавно здравље Зрењанин пратио је квалитет ваздуха у Зрењанину и Елемиру.
„Према резултатима мерења током 2012. године, средње годишње вредности укупних суспендованих честица, мерене су на два мерна места по петнаест дана у току месеца, у Принциповој и на Булевару Вељка Влаховића. Утврђено је да измерене вредности знатно прелазе максимално дозвољену средњу годишњу прописану вредност“, пише у извештају.
Ж. Балабан
Пројекат „Зрењанин данас” реализује ДВП Продукција, а суфинансира Град Зрењанин. Ставови у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.
