Шта то расипа злато по свемиру?
Нешто расипа злато по свемиру, али нико нема одговор шта је то, научници су сада довели у питање чак и постојеће теорије које су говориле о пореклу злата у космосу, и кажу да оне не могу да објасне одакле долази толико драгоценог метала.
Злато је елемент који се не може добити једноставном хемијском реакцијом. Да би се оно добило, потребно је да се споје 79 протона и 118 неутрона како би формирали атомско језгро. А за то је потребна интензивна нуклеарна фузиона реакција.
Међутим, такве фузионе реакције не догађају се тако често да би могле да буду објашњене велике количине злата нађене на Земљи, али и другде у свемиру, пише Лајвсајенс а преноси Спутњик.
Нова научна студија показала је да уобичајена теорија о пореклу злата, судар неутронских звезда, такође не може да објасни толику количину злата.
Научници се због тога питају одакле злато долази. Постоји неколико могућности, укључујући изузетно снажне супернове које своју унутрашњост „изврну“ напоље. Међутим, према новим налазима научника, ни то није довољно као објашњење зашто је злато тако распрострањено.
Судар неутронских звезда, према досадашњим теоријама, ствара злато тако што доводи до сударања неутрона и протона који се „слепљују“ и формирају атомско језгро. Та језгра потом „лебде“ по свемиру. Међутим, научници сада тврде да то није изгледно, јер супернове које су толико масивне да изазову овакву фузиону реакцију не само што су ретке, већ се претварају и у црне рупе када експлодирају, па би требало да прогутају ослобођена атомска језгра, каже Чијаки Кобајаши, астрофизичарка са Универзитета у Хертфордширу у Великој Британији.
Ни друга теорија, о изузетно снажним суперновама, не може да објасни порекло злата, додаје Кобајаши.
„Ради се о звезданим експлозијама, познатим као магнетно-ротационе супернове, које су веома ретке и имају веома брзу ротацију. Током тог догађаја, оне „испаљују“ материју у свемир и у њој је садржано злато настало фузијом. Међутим, звезде које могу да изазову фузију злата су веома ретке, а супернове које их „испаљују“ су још ређе“, тврди Кобајаши.
Чак и да су обе теорије о настанку злата тачне, ни то не може да објасни откуд толико драгоценог метала на Земљи и у свемиру.
„Постоје два веома озбиљна питања. Под један, за познату количину злата није довољно да настају из неутронских звезда. Под два, чак и да долази из супернова, та два извора не могу да направе толико злата“, каже Кобајаши.
Колико је судар неутронских звезда ретка појава говори и податак да су га научници до сада забележили само једном.
Научници су овим истраживањем, у ком су садржани налази 341 prеthodе студије, објаснили како настаје изотоп угљеник-12 или уранијум-238. У њиховом моделу доказано је како судари неутронских звезда стварају стронцијум, а резултати су се поклопили са познатом количином тог елемента у свемиру. Магнетно-ротационе супернове објасниле су присуство еуропијума, који је до сада био тешко објашњив, и ту су се резултати поклопили.
Али, злато остаје енигма.
Кобајаши каже да у свемиру постоји нешто што ствара злато о чему не знамо или судари неутронских звезда производе много више злата него што мислимо. Због тога ће истраживања бити настављена.