Сомбор и Ниш добијају 600 контејнера за рециклажу стакла
БЕОГРАД: Ниш и Сомбор биће први градови који ће добити око 600 контејнера за прикупљање стаклене амбалаже, као донацију НАЛЕД-а и Немачке развојне помоћи, ради унапређења примарне селекције отпада на локалу.
Донација је део регионалног пројекта Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану, који спроводе НАЛЕД, Секопак и ГИЗ у оквиру DеvеloPPP програма, а у сарадњи са партнерским организацијама из Северне Македоније и Босне и Херцеговине.
Циљ пројекта је да се рециклажа стакла у пилот општинама повећа за 20 одсто, а до 2022. очекује се проширење мреже и на друге локалне самоуправе.
Сакупљени отпад од стакла преузимаће компанија Секопак, која ће у истом износу инвестирати у инфраструктуру за сакупљање стакла и даље ову амбалажу извозити из Ниша у Бугарску и из Сомбора у Хрватску, док ће то исто у БиХ и Северној Македонији радити оператери Екопак и Пакомак.
У анализи НАЛЕД-а се наводи да рециклажа једне тоне стакла смањује загађење ваздуха за 20 одсто у односу на емисију гасова при производњи новог, а постижу се и велике уштеде воде и енергије. Данас највећи део завршава на депонијама, где је овој амбалажи потребно више од 5.000 година да се разгради.
Слободанка Цуцић, потпредседница Савеза за заштиту животне средине у НАЛЕД-у и менаџерка за корпоративне послове у Апатинској пивари, каже да се у Србији годишње стави на тржиште између 320.000 и 350.000 тона амбалаже, што значи да по становнику настане 51 килограм амбалажног отпада.
Навела је да је у поређењу са другим отпадом стакло теже, па су и трошкови транспорта знатно већи, што умањује вредност стакла као ресурса који се може рециклирати.
Цуцић је рекла да би повећане количине сакупљеног отпада поставиле основ за исплативији третман и поновну употребу рециклираног стакла у региону.
У најновијој анализи НАЛЕД-а се наводи да је количина сакупљене амбалаже коју оператери преузимају мала и неисплатива за третман, због недостатака у управљању отпадом на локалном и националном нивоу.