Њилаш: Обновљено 220 школских зграда и вртића

Напоменуо је да је број уписаних првака процењен на основу броја малишана који су у забавиштима припремљени за школу и да ће њихов тачан број бити познат током октобра.

– На српском језику ће се образовати око 15.200 ђака првака, мађарском 1.350, словачком 280, румунском 70, русинском 50 и на хрватском 30. Ни њихов број није коначан, јер како сам навео, тачне податке ћемо имати у октобру – казао је Њилаш.

Због пандемије коронавируса нова школска година је запо­чела у ванредним условима. Секретар наводи да су све образовне установе у Војводини, као и у другим деловима државе Србије, спремно до­чекале нову школску годину, иако за организацију наставе у тим условима није било превише времена. Јер, како је објаснио, организовање наставе под условима када се треба заштитити од могу­ћности ширења заразе тражи велику пажњу, енергију и одговорности, посебно у средњим школама, у којима је, због узраста ученика, много теже организовати наставу него у нижим разредима основне школе.

– Немају све школе ни исте капацитете и не може се у свима њима примењивати исти модел извођења наставе. То зависи најпре од места у којем је образовна установа, као и од броја ученика по њеним одељењима. Значи, постојало је безброј ствари на које се у предшколским установама и школама морало обратити пажњу и само могу да честитам директорима што су успели за релативно кратко време да се добро припреме за почетак школске године – нагласио је Њилаш.

Казао је да је Министарство просвете добро одредило оквире за организовање наставе и свака школа је, захваљујући флексибилности задатих окви­ра, могла у складу са својим приликама да организује наставу или само у учионицама уз придржавање мере здарвствене безбедности, или да наставу у клупама комбинује с даљинским образовањем.

– Комбиновани начин изво­ђење наставе може бити фун­кционалан, али онлајн настава не може заменити учионицу, то се и показало у протеклом пролећном периоду – истакао је Њилаш. – Онлајн настава може допунити наставу у клупама, али не и заменити јер, ученици који се образују у учионицама имају непосредан контакт с наставником, имају далеко бољи учинак од ђака који наставу слушају онлајн, осим тога, наставник у разреду лакше може да препозна и да обраћа више пажње на таленте. Међу родитељима на државном нивоу је спроведена анкета која показује да их мање од три одсто подржава онлајн наставу. Мислим да ће се њихов број даље смањивати.

Покрајински секретар за образовање казао је да су захтеви за реконструкцију образовних установа и даље огромни, и да мисли да ће улагање моћи наставити и у предстојећем периоду, без обзира на то што им је buyеt због пандемије слабији него пре њеног избијања. 

– Најважније је то што су се образовне установе увериле у то да вреди припремити пројектну документацију и конкурисати – сматра Њилаш, уверен да ће у наредном периоду бити још више захтева из већих војвођанских градова за повећање капацитета образовних установа.

Велики број ученика у Војводини је 1. септембра имао прилику да се обрадује реновираној школској згради, али и новој школи, као што је то, примера ради, било у Сремској Митровици. Њилаш сматра да су протекле четири године биле веома успешне кад се ради о обнови школских зграда и учионица јер, како каже, политика је препознала да се мора улагати у образовање.

– У протеклом мандату смо обновили запуштене образовне објекте, ту је требало доста да се надокнади. Није само Покрајина учествовала у том великом послу него и Република и градови. Најпре је требало припремити одговарајућу документацију и пројекте да би се инвестиције могле реализовати. На позив и финансијску подршку нашег секретаријата почетком прош­лог мандата су припремљени бројни пројекти. Покрајински секретаријат за образовање обезбедио је 978.541.412 динара, што је омогућило обнову 220 зграда образовних установа. То су била улагања мањих вредности, на које су се надовезали други финансијски извори – истакао је Њилаш. – Осим тога, уложили смо и 77 милиона динара у надградњу и доградњу образовних уста­нова, тако да је Секретаријат за протекле четири године укупно инвестирао у реконструкцију тих установа у Војводини више од 1,56 милијарду динара.

Е. Марјанов