Судија за прекршаје заљубљеник у летење
Судија за прекршаје Стеван Лочки из Титела је пилот моторног змаја више од две деценије и председник је Аеро клуба Тител.
Иако је одувек волео све што је у вези са летењем, моторним змајарством почео је да се бави релативно касно. Сада се труди да те изгубљене године надокнади и лети много и са великим уживањем.
– Посебно волим да летим са још неким ко ми је иза леђа и да заједно уживамо у лепотама Војводине. Јер, моторним змајем који се креће 70 километара на сат оптимално се лети до Фрушке Горе, на пример, односно око тридесетак километара од Титела – прича Стеван Лочки.
Тителски змајари имају своје узлетиште са ког полећу од краја пролећа до позне јесени, када год то временски услови дозвољавају.
– Битно је да нема термичке активности. То значи да је најбоље летети рано ујутру или предвече. Такође, не сме да има ветра, јер када је ветровито, летење изгледа као јахање дивљег коња, па и није уживање. Змај је идеално средство за превоз. Дешавало ми се, док сам био млађи, да змајем одем у госте – каже Стеван.
Љубав према летењу Стеван је пренео и на кћерку Андријану, која се бави параглајдингом.
– Ања је почела да се бави падобранством, али јој је то само кратко време причињавало задовољство. Онда је прешла на параглајдинг, односно слободно летење. Нема локације у Србији са које није узлетела. За параглајдинг је потребно бити смирен, озбиљан и добро проучити теорију. Мораш да знаш шта те чека у ваздуху и како се постављаш према ситуацијама које се догађају – истиче Стеван, који је и сам три пута морао да слети без мотора, змајем као једрилицом.
Да би се бавила параглајдингом, Ања мора да вежба, учи, буде наспавана и нема пуно времена за неке друге ствари.
– Искрено, више се плашим за њу док вози аутомобил до узлетишта него када је у ваздуху – признаје наш саговорник и додаје да има пуно поверење у ћерку.
- Мама се, наравно, плаши, увек јој каже да се јави кад слети. Стално сам посредник између жене и кћерке, али то је ваљда тако – кроз осмех нам прича Стеван.
Параглајдинг је и у свету и у Србији у експанзији.
– Параглајдеристи данас представљају врх летења у Србији, и то су стварно прави спортисти. Озбиљни, стабилни, у доброј кондицији – сматра Стеван.
Моторним змајараством и параглајдингом, иначе, може се бавити већ од 16. године. Обука је обавезна и данас је врло студиозна. Уз добру обуку и озбиљан приступ, безбедност је на високом нивоу.
Жељко Балабан