Табаковић за Тас: Србија очекује раст од 6,0% идуће године
БЕОГРАД: Бруто домаћи производ Србије би, након пада ове године због пандемије корона вируса, требало 2021. да се врати на стазе раста до нивоа од 6,0 посто, изјавила је гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић у интервјуу за агенцију Тас.
Српска економија је 2018. и 2019. године у просеку расла за по 4,3 процента. Упркос пандемији корона вируса, снажан економски раст је настављен и у првом кварталу ове године, истакла је Табаковић.
Напомиње да је због увођења неопходних здравствених мера, карактеристичних за све земље, привредна активност очекивано успорила у другом кварталу, али да је тај пад био један од најнижих у Европи.
Очекујемо да ће, упркос глобалној кризи, БДП Србије бити ове године реално нижи за само 1,5 посто и да ћемо следеће године имати раст од око 6,0 процената, рекла је гувернер НБС.
Додаје да "ако Србија постигне такав резултат, а тренутно су подаци бољи од очекиваних - постоји велика вероватноцћа да ће то бити најбољи резултат међу свим европским земљама“.
Према њеним речима, пакет мера Владе Србије и НБС вредан више од 12 посто БДП-а дао је кључан допринос брзом опоравку српске економије, упркос глобалној кризи која је у току.
Захваљујући таквом пакету, пандемија за није имала готово никакве ефекте на тржиште рада, промет у трговини на мало је на вишем нивоу него пре пандемије, а индустријска производња је надокнадила више од три четвртине губитака забележених у марту и априлу, рекла је Табаковић.
Подсетила је да је први део пакета мера, у износу од 608,3 милијарде динара, односно око 5,1 милијарди евра, усвојен 10. априла 2020. године.
У оквиру тог пакета, гарантна шема, коју су заједнички припремиле и спровеле НБС и Влада Србије, износи око 2,0 милијарде евра, на шта треба додати и кредите из Фонда за развој од око 200 милиона евра. Други део пакета, усвојен 30. јула 2020, процењује се на око 700 милиона евра.
На тај начин укупна вредност оба пакета износи 5,8 милијарди евра или око 12 посто БДП-а. Треба напоменути да ова цифра не укључује ефекте мораторијума на отплату зајмова, који је једна од најзначајнијих мера, тако да је стварна величина оба пакета много већа. Поред тога, неке друге мере Народне банке Србије, као што су смањење референтне камате и обезбеђење динарске и девизне ликвидности, није могуће квантификовати на овај начин, рекла је Табаковић у интервјуу за Тас.
