Бетмен: Ускрснуће мрачног витеза у срцу пакла
Нова књига у каталогу агилне „Чаробне књиге“, у едицији „ДЦ Голд Специјал, колекција одабраних прича из ДЦ мултиверзума“, великог формата, тврдих корица и у пуном колору, доноси комплетни стрип мини серијал „Бетмен Повратак мрачног витеза“ за коју се на последној корици тврди „Најбоља прича о Бетмену свих времена и, по мишљењу многих, најбољи стрип-роман свих времена!
Прича која је суперхеројски стрип увела у ново, мрачно доба!“ Зачудо, чак и уздржанији стрипољубци сложиће се, без много протеста, са овим тврдњама. Ако и није најбољи стрип-роман (графичка новела) ова четвороделна серија свакако спада међу најпознатије и најцитираније. Сценариста и цртач Френк Милер (1957), после година стрип-шегртовања и печења заната у окриљима корпорацијског стрипа, на таласу „хуманизовања супер хероја“ који је био на делу у гигантима „Марвелу“ и „ДЦ“-ју са крајњим циљем да се младим генерацијама прилагоде старе приче, у оквиру које је већ „подмладио“ посусталог „Дердевила“, подухватио се истог посла са Бетменом, омиљеним али слабо продаваним супер херојем који то није - јер је обичан човек велике снаге са мноштвом технолошких помагала (геџета) који се у мегаполису Готаму бори са буљуком карикатурално-гротескних негативаца. Чињеница да је Бетмен (само) човек, „у цивилном животу“ милионер, темељ је ревизионистичког серијала „Повратак мрачног витеза“ који је 1986. изашао у четири свеске које одсликавају развојне фазе епопеје Мрачног витеза: повратак, тријумф, лов на Мрачног витеза и његов пад.
Елем, Бетмен је већ деценију одсутан из дешавања у Готаму, његов цивилни заклон, милионер Брус Вејн, пак, опасно искушава своје снаге и коцка се са смрћу, шеф полиције Гордон Џејмс одлази у пензију, људи се једва сећају Мрачног витеза а деца о њему не знају ништа, водећи криминалци, Харви Дент -Дволики, Џокер, у лудници су Аркам или пред изласком из затвора-луднице, на улицама хара банда Мутаната... Богати су још богатији, бедни још беднији, сва дешавања прате бескрупулозни репортери, са малих екрана своје ставове објављују свакојаки шарлатани, салонски хуманисти без осећаја за реалност. Готам више личи на круг пакла него на успешну заједницу. Бетмена - Дејна на прагу старости прогоне трауме из детињства, од пада у пећину до убиства родитеља, као и погибија његовог помоћника Робина; бес у њему кључа и експолодираће у низ сукоба са сваковрсним преступницима док над градом, после дугих дана жеге, бесни олуја. Његове акције не наилазе на одобравање - у ТВ дебатама сваковрсни стручњаци га проглашавају фашистом, најгорим насилником, узроком свих других злочина. Чак ни то што ће зауставити Дентов злочиначки план (иако су лекари тврдили да је Дент излечен) неће успети да га рехабилитује у очима дириговане јавности. Бетмен бива изједначен са криминалцима па нова начелница полиције издаје налог за његовим хапшењем. Мрачни се витез, који успева да поврати физичку кондицију мада су му рефлекси спорији, уз помоћ младе Кери Кели која постаје нови Робин, бори са Џокером и његовом бандом, бежи од полиције, дели мегдан са вођом Мутаната а затим предводи те преобраћене делинквенте у акцији спасавања становништва Готама који је уништен експлозијом руске бомбе. Коначни, епски двобој Бетмена и Супермена враћа Мрачног витеза у „илегалу“ лажиране смрти отварајући неслућене могућности његовог даљег деловања!
Милер је у Бетмена удахнуо истинску живост, која значи не само поцепан костим већ разбијене усне и маснице по телу, и ставио га на импозантно осликану позорницу коју чине медијске манипулације, испразни сензационализам и одсуство било какве људскости. Ускрснуће Мрачног витеза неминовно је морало у акцију да врати и његове противнике, али су и њихове појаве „очовечене“ као залог уверљивости заплета. Освежена и осавремењена прича тражила је и другачији ликовни изглед па су Милерове и Јансонове слике ефектне и импозантне, мрачне и прљаве а табле вратоломно динамичне, од оних са низом малих квадрата који представљају ТВ екране, преко слика у оквиру контура ономатопеја до импозантних тотала пуних сирове снаге у оштрим контрастима светла и таме.
Илија Бакић