Упаљен црвени аларм и у сајамској индустрији

Многи догађаји су се "преселиле" онлајн, али је питање да ли су као такви права замена за директан контакт на сајамским манифестацијама.

Ипак, Пољопривредни сајам у Новом Саду биће одржан, први пут у историји виртуелно, и то би требало да буде до краја године.

С друге стране, одржавање Београдског сајма књига је још неизвесно, а о томе би поново требало да се разговара 15. септембра.

Градски секретар за културу Иван Карл је раније за Танјуг рекао да су представници сајма за одржавање у предвиђеном термину у складу са епидемиолошким препорукама које тада буду на снази.

Моје мишљење је да је одржавање Сајма књига са знатно мањим бројем посетилаца економски тешко одрживо и за организатора и за издаваче, казао је тада Карл.

Како би скренуо пажњу на проблеме српске сајамске индустрије, Београдски сајам је пре две вечери извео целовечерњи симболични перформанс "Црвени аларм за сајамску индустрију".

У тој компанији очекују да ће у најскоријој будућности добити одобрење да настави с радом и предлажу да се за сајамске догађаје и манифестације примене правила која важе за комерцијалне и трговачке делатности.

А ако говоримо о Граду Новом Саду и Републици Србији, онда причамо о милијардама динара које нису потрошене на робе и услуге, каже Цветковић.

Каже да је Новосадски сајам prеthodnih година веома добро пословао, да им је то омогућило да "прегурају" пролеће, лето, дочекају јесен, да није било отпуштања, те да ће морати да узме кредит како би, чим то услови омогуће, одмах наставили са редовним пословањем.

Ове године организовани су само Дани енергетике, Сајам књига, Сајам образовања, док су све друге манифестације изостале, укљујући и новосадски Пољопривредни сајам, од кога се у почетку није одустајало, као ни од Сајма лова и риболова и Сајма екологије.

Али, када тражите сагласност и инструкције за примену и спровођење мера од Републичког кризног штаба и добијете одговор да организовање сајамских манифестација и приредби није одобрено до даљег, тада су вам руке везане, каже Цветковић.

Отказивање сајамских манифестација утиче негативно и на туризам и хотелијерство, па тако директор Удружења хотелијера и ресторатера Србије (ХОРЕС) Георги Генов каже да су сајамски гости обично чинили 20 одсто од укупног броја хотелских гостију.

Процењује да ће на јесен губици хотелијера бити од 15 до 20 милиона евра због отказивања догађаја, односно 50 милиона евра због отказивања и домаћих догађаја у планинским центрима и бањама у Србији.

Имамо информације да су сви сајмови отказани, можда се спродично одржава неки од догађаја. Тек на крају године видећемо колики су губици, рекао је Генов.

Директор Туристичке организације Београд Миодраг Поповић каже да су сви сајмови на којима се презентује Беград отказани.

Генерално, све сајамске манифестације су отказане. Имате препоруку и што се тиче окупљања, код нас имате и чињеницу да организатори сајмова одлуче да не организују манифестацију, јер нема ефеката, рекао је Поповић за Танјуг.

Навео је да су од марта сви полако "отишли" онлајн и да се сви професионални контакти и групни сусрети тренутно одвијају на "мрежи".

Како мрежа није туризам, једва чекамо да се вратимо старом послу. Све што радимо ми, раде и други, чекају да се што припремљенији и што бољи појаве на тржишту када то прилике буду дозвољавале, каже Поповић.