Малу Јовану Штиковац чека четврта операција, свака је била корак напред
Јована Штиковац (6) из Сремске Каменице превремено је рођена, а кад је имала годину, утврђена јој је церебрална парализа – спастична диплегија, што, нажалост, није и једина дијагноза.
Анализом у иностранству потврђен је Беквит–Видеман синдром, односно благо увећање језика, који са собом носи ризик обољења од тумора и несразмерно увећање органа до десете године живота. Од свог трећег месеца Јована је на третманима и вежбама. До сада је имала три операције фибротомије у Русији, након којих су уследили и први кораци. Не може самостално да стоји, али може да хода по равној површини, само је потребно да неко буде уз њу и придржи је уколико је потребно. Предстоје јој четврта операција и интензивани физикални третмани, који изискују додатне, немале своте новца.
– Непуних шест година и чека је четврта операција – потврђује њена мајка Марика Штиковац. – Децу не оперишу пре треће године живота, а имала је непуне три кад је први пут оперисана. Тада смо све сами плаћали, међутим, новац је потребан и за саму операцију и за физикалне терапије. Зато смо се, почетком 2018. године, укључили у Фондацију „Буди хуман”. Рекла сам тада супругу да нас за наше дете ништа неће бити срамота, има потенцијал и морамо нешто да учинимо. Стиснули смо зубе, укључили се и, захваљујући свим хуманим људима, успели. Пред нама је четврта операција, а како је свака до сада, хвала богу, давала резултате и била корак напред, с вером идемо и у предстојећу. У нашим главама не постоји могућност назадовања. Лакше је кад се размишља на тај начин.
Уколико се отворе границе, Јована би већ током септембра могла отпутовати на операцију у Русију
Јована је бистра, паметна и умиљата девојчица, која воли књиге, децу и игру. Похађа редован вртић „Змај” у Сремској Каменици и заједно с вршњацима учествује у радним активностима. Другари у школици је много воле и труде се да јој помогну у свему.
– И супруг и ја се трудимо да приуштимо колико год можемо и уложимо у то да буде што боља и самосталнија – наглашава Марика Штиковац. – Резултати су, срећом, приметни, па и васпитачице потврђују да данас Јована не би била таква да ми нисмо били упорни и не би се тако трудила да је ми нисмо подржавали. Ниједног тренутка нисмо дозволили да се предамо. Сад већ и она има своје жеље, види друге, па је и то понесе. Скоро је угледала неког човека како прелази улицу, па је прокоментарисала: „Мама, и ја бих волела сама да прелазим”. Наравно, сваки коментар на то је: „Мораш да се трудиш, да много вежбаш, да и ти будеш што боља”.
Јована има и млађу сестру, која има три године.
– Углавном воли игре карактеристичне за девојчице, сад су актуелне луткице и пластелин – открива Марика. – И Јована и њена сестра воле читање. Јована полако учи, а и сека воли да јој се чита. Имамо ритуал – обавезно пред подневно и вечерње спавање мама прочита причу и онда се спава. У последње време честе су ситуације у којима Јована узме књигу, отвори је на некој познатој страници и, мада не зна да чита, исприча причу из главе и тако успављују своју сестру. Прошли смо све бајке за децу, чак и књиге из мог детињства, а редовно купујемо и нове. Такође, воли да плива и рони, а од своје друге године иде на јахање. Логичке задатке лако решава, добро размишља, разуме и памти.
Уколико се отворе границе, Јована би већ током септембра могла отпутовати на операцију у Русију. Породица очекује вести у том смеру.
– Само веровати и никада не одустајати, за децу се морамо борити на било који начин, смогнути и последњи атом снаге – поручује Марика Штиковац.
Б. Павковић