Malu Jovanu Štikovac čeka četvrta operacija, svaka je bila korak napred

Analizom u inostranstvu potvrđen je Bekvit–Videman sindrom, odnosno blago uvećanje jezika, koji sa sobom nosi rizik oboljenja od tumora i nesrazmerno uvećanje organa do desete godine života. Od svog trećeg meseca Jovana je na tretmanima i vežbama. Do sada je imala tri operacije fibrotomije u Rusiji, nakon kojih su usledili i prvi koraci. Ne može samostalno da stoji, ali može da hoda po ravnoj površini, samo je potrebno da neko bude uz nju i pridrži je ukoliko je potrebno. Predstoje joj četvrta operacija i intenzivani fizikalni tretmani, koji iziskuju dodatne, nemale svote novca.

– Nepunih šest godina i čeka je četvrta operacija – potvrđuje njena majka Marika Štikovac. – Decu ne operišu pre treće godine života, a imala je nepune tri kad je prvi put operisana. Tada smo sve sami plaćali, međutim, novac je potreban i za samu operaciju i za fizikalne terapije. Zato smo se, početkom 2018. godine, uključili u Fondaciju „Budi human”. Rekla sam tada suprugu da nas za naše dete ništa neće biti sramota, ima potencijal i moramo nešto da učinimo. Stisnuli smo zube, uključili se i, zahvaljujući svim humanim ljudima, uspeli. Pred nama je četvrta operacija, a kako je svaka do sada, hvala bogu, davala rezultate i bila korak napred, s verom idemo i u predstojeću. U našim glavama ne postoji mogućnost nazadovanja. Lakše je kad se razmišlja na taj način.

Jovana je bistra, pametna i umiljata devojčica, koja voli knjige, decu i igru. Pohađa redovan vrtić „Zmaj” u Sremskoj Kamenici i zajedno s vršnjacima učestvuje u radnim aktivnostima. Drugari u školici je mnogo vole i trude se da joj pomognu u svemu.

– I suprug i ja se trudimo da priuštimo koliko god možemo i uložimo u to da bude što bolja i samostalnija – naglašava Marika Štikovac. – Rezultati su, srećom, primetni, pa i vaspitačice potvrđuju da danas Jovana ne bi bila takva da mi nismo bili uporni i ne bi se tako trudila da je mi nismo podržavali. Nijednog trenutka nismo dozvolili da se predamo. Sad već i ona ima svoje želje, vidi druge, pa je i to ponese. Skoro je ugledala nekog čoveka kako prelazi ulicu, pa je prokomentarisala: „Mama, i ja bih volela sama da prelazim”. Naravno, svaki komentar na to je: „Moraš da se trudiš, da mnogo vežbaš, da i ti budeš što bolja”.

Jovana ima i mlađu sestru, koja ima tri godine.

– Uglavnom voli igre karakteristične za devojčice, sad su aktuelne lutkice i plastelin – otkriva Marika. – I Jovana i njena sestra vole čitanje. Jovana polako uči, a i seka voli da joj se čita. Imamo ritual – obavezno pred podnevno i večernje spavanje mama pročita priču i onda se spava. U poslednje vreme česte su situacije u kojima Jovana uzme knjigu, otvori je na nekoj poznatoj stranici i, mada ne zna da čita, ispriča priču iz glave i tako uspavljuju svoju sestru. Prošli smo sve bajke za decu, čak i knjige iz mog detinjstva, a redovno kupujemo i nove. Takođe, voli da pliva i roni, a od svoje druge godine ide na jahanje. Logičke zadatke lako rešava, dobro razmišlja, razume i pamti.

Ukoliko se otvore granice, Jovana bi već tokom septembra mogla otputovati na operaciju u Rusiju. Porodica očekuje vesti u tom smeru.

– Samo verovati i nikada ne odustajati, za decu se moramo boriti na bilo koji način, smognuti i poslednji atom snage – poručuje Marika Štikovac.

B. Pavković