БРАНКОВО КОЛО Матији Бећковићу повеља за допринос лепоти поезије
Као и пре 30 година, „Бранково коло”, манифестацију која се ове године одржава 49. пут у Сремским Карловцима у част вечито младог поете Бранка Радичевића, отворио је песник Матија Бећковић.
Највећи живи песник у српском језику, како га је назвао председник „Бранковог кола” Ненад Грујучић, није то овог пута учинио, по обичају, у свечаној сали Карловачке гимназије, већ у дворишту музеја, на отвореном, због пандемије коронавируса, која је у многоме утицала на ток и обим овогодишње манифестације.
Матији Бећковићу је на јучерашњој свечаности уручена „Велика повеља Бранковог кола”, како је између осталог речено, „за надахнути допринос лепоти и моћи поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“. Велики песник данашњице истакао је да није могао ни да наслути да би могао бити добитник тог признања и у свом стилу одржао надахнуту беседу о Бранку Радичевићу, нагласивши да је Бранко први песник за кога је чуо и први песник који је изгледао онако како је зимишљао песнике.
– Матија Бећковић је први песник који је добио Велику повељу Бранковог кола међу песницима – казао је Ненад Грујичић, напомињући да су досадашњи добитници биле истакнуте личности из других области уметности или професија. – Пре три деценије отворио је „Бранково коло” и он је трећи песник коме је то пошло за руком два пута. Реч је о највећем српском песнику садашњице и као такав он за „Бранково коло” представља велику драгоценост, али и целокупну нашу културу. Он је градитељ „Бранковог кола”, без кога, као и неких других песника, којих више нама, оно не би било такво какво јесте.
Грујичић је напоменуо да се истовремено са 49. издањем „Бранковог кола” одржавају и „Пролећни Бранкови дани”, манифестација која због коронавируса није могла бити реализована у марту, када се иначе организује и додао да су култури у манифестационом облику због тога сасечена крила. Али то, како је рекао, није утицало на стваралаштво песника, јер су и у ово време стварана песничка дела.
До 14. септембра, када се обједињени програми Бранку у част завршавају, биће промовисане нове књиге „Бранковог кола”, објављене управо у време пандемије. То су књиге, „Сумоврат“ Растка Лончара, „Апокрифи по Лилит и друга проклетства“ Зденке Валент Белић, „Свевидећи мрак“ Марка Миловановића Маруна и „Спирала“ Милана Громовића, а биће уручена и друга два дана признања „Бранковог кола” – награда „Стражилово” и „Печат вароши сремскокарловачке”. Прва од њих, награда „Стражилово“ биће данас уручена Зденки Валент Белић, Марку Миловановићу Маруну и Милану Громовићу на Стражилову, након што млади песник Растко Лончар положи цвеће и запали свећу на Бранковом грубу, код споменика подигнутог 1885. године, два лета после преноса његових земних остатака из Беча на Стражилово.
Сви програми овогодишег Кола биће одржавани у Карловцима, у дворишу музеја, у Улици Патријарха Рајачића 16, од 10 сати.
З. Милосављевић