Пандемија без већег утицаја на тржиште непокретности

Фото: Дневник (Ф. Бакић)

БЕОГРАД: Пандемија вируса ковид- 19 није у значајној мери утицала на тржиште непокретности у Србији, што наводи начињеницу да је, као и увек, фактор понуде и потражње непокретности тај који опредељује стање на овом тржишту, показала је анализа података за прву половину године Републичког геодетског завода.

У извештају са тржишта непокретности за првих шест месеци наводи се да је у Србији у том периоду број промета у односу на исти период прошле године опао за 14 одсто, а број прометованих непокретности за 13 одсто док је количина новцана тржишту опала за осам процената у укупном износу промета од 1.7 милијарди евра.

Из тога произилази да су у промету биле скупље непокретности.

Гледано у целини, ако се анализира период 2017- 2020. године по полугодиштима ковид-19 утицао је на број прометованих непокретности као и на учешће новца на тржишту док је настављен стабилан раст просечне вредности прометоване непокретности.

РГЗ у извештају указује да је током последње три године тржиште непокретности у Србији доживело експанзију и највећи раст још од 2008. године.

Томе су допринеле ниске каматне стопе, измена закона и легална градња, Град Београд као раскрсница путева и центар југоисточне Европе, велики број страних представништва и устаљено мишљење грађана да је улагање у непокретности сигурно улагање.

Како је ове године цео свет погођен пандемијом вируса ковид-19, глобална ситуација различито утицала на различита подтржишта непокретности.

На подтржишту земљишта у промету су биле непокретности ниже вредности, а на подтржиштима посебних делова објеката, а нарочито објеката у промету су биле непокретности виших вредности.

У извештају се наводи да је просечна цена станоградње за територију Републике Србије у првом полугодишту 2020. за староградњу је 997 евра/м2, а за новоградњу 1.337 евра/м2, док је у првом полугодишту 2019. године за староградњу требало издвојити 950 евра/м2 а за новоградњу 1.320 евра/м2.

Када је реч о начину плаћања, станови су у првом полугодишту 2020. године плаћани готовином у 67 одсто у односу на 33 одсто плаћаних из кредитних средстава.

Поређењем с истим периодом prеthodnе године за пет одсто је више станова плаћено из кредитних средстава.

У првом полугодишту 2020. године учешће страних држављана у купопродајама је близу један одсто.

У поређењу са prеthodnim периодима од 2017. године, тај проценат је исти осим у 2019. години где страни држављани учествују са два одсто.

На тржишту непокретности у Републици Србији је у првој половини 2020. године сачињено 40.884 уговора о купопродаји непокретности које је кроз Регистар цена непокретности обрадио Републички геодетски завод.

Број остварених купопродаја је за 14 процената мањи у односу на број купопродаја из првог полугодишта 2019. године.

Број продаја станова у новоградњи је за 12 одсто мањи у односу на прво полугодиште прошле године.

Најактивнији месец на тржишту непокретности у првом полугодишту 2020. године је јун са 10.288 купопродаја, што је у поређењу са 2019. годином на нивоу најактивнијих месеци на тржишту током године, односно за око 20 одсто више у односу на јун прошле године.

Посматрано по регионима највећи број купопродаја регистрован је на територији Војводине, затим на територији Града Београда, територији Шумадије и западне Србије и територији јужне и источне Србија.

У првом полугодишту 2020. године на тржишту непокретности највише су учествовали станови, грађевинско земљиште, пољопривредно земљиште, стамбени објекти, помоћни објекти, гаражни простори и друго.

Значајно је повећан број продаја викендица, које у укупном обиму промета учествују са један одсто.

У периоду пре ванредног стања непокретности су се прометовале у сличним процентима као и у prеthodnim периодима.

За време ванредног стања у односу на укупан обим промета, станови су се продавали у знатно већем проценту у поређењу са prеthodnim периодом, док је продаја грађевинског земљишта, пољопривредног земљишта и стамбених објеката била у нешто нижим процентима.

После ванредног стања, тржиште се вратило на ниво пре ванредног стања, где су станови и даље најтраженији на тржишту непокретностим али је њихов учинак у укупном обиму мањи, а повећан је учинак грађевинског земљишта, пољопривредног земљишта стамбених објеката и викендица, наводи се у извештају.

Највише новца је учествовало на тржишту непокретности у Граду Београду близу 875 милиона евра, од чега су станови 594 милиона евра. Следе Град Нови Сад са 199 милиона евра, Град Ниш са 57 милиона евра,Суботица са 28 милиона евра, Крагујевац са 26 милиона евра, Нови Пазар са близу 23 милиона евра, Панчево са 21 милион евра.

Станови у првом полугодишту 2020. године имају највеће учешће у укупној новчаној суми са 57 одсто, односно 936 милиона евра.

Најскупљи квадрат у Србији и у првом полугодишту 2020. године је на ексклузивној локацији Београд на води и коштао је 9.124 евра по метру квадратном, а највише новца за стан у износу од 1.380.888 је издвојено такође у Београду на води.

Првих 40 најскупљих станова, по јединичној цени, продато је у Београду на води.

Када је реч о староградњи највиша цена по квадрату плаћена је 3.737 евра за стан на Старом граду, а највише новца у износу од 810.000 евра издвојено је за петособан стан такође на територији те београдске општине.

У поређењу са истим периодом prеthodnе године за пет одсто је више станова плаћено из кредитних средстава.

Укупан број прометованих пословних простора у првом полугодишту године је за 15 одсто мањи у односу на исти период prеthodnе године.

Највећи број прометованих пословних простора је на подручју општина Нови Сад и Нови Београд.

У првој половини године на територији Републике Србије прометовано је укупно 6.847 кућа. Поређењем са истим периодом 2019. године, промет кућа је мањи за осто, а регион Војводине је на првом месту по броју продаја кућа.

Укупан број прометованог грађевинског земљишта у првом полугодишту 2020. године је 8.497, што је за два одсто мање у односу на исти период prеthodnе године.

Највећи број прометованог грађевинског земљишта је на подручју Војводине.