Pandemija bez većeg uticaja na tržište nepokretnosti

U izveštaju sa tržišta nepokretnosti za prvih šest meseci navodi se da je u Srbiji u tom periodu broj prometa u odnosu na isti period prošle godine opao za 14 odsto, a broj prometovanih nepokretnosti za 13 odsto dok je količina novcana tržištu opala za osam procenata u ukupnom iznosu prometa od 1.7 milijardi evra.

Iz toga proizilazi da su u prometu bile skuplje nepokretnosti.

Gledano u celini, ako se analizira period 2017- 2020. godine po polugodištima kovid-19 uticao je na broj prometovanih nepokretnosti kao i na učešće novca na tržištu dok je nastavljen stabilan rast prosečne vrednosti prometovane nepokretnosti.

RGZ u izveštaju ukazuje da je tokom poslednje tri godine tržište nepokretnosti u Srbiji doživelo ekspanziju i najveći rast još od 2008. godine.

Tome su doprinele niske kamatne stope, izmena zakona i legalna gradnja, Grad Beograd kao raskrsnica puteva i centar jugoistočne Evrope, veliki broj stranih predstavništva i ustaljeno mišljenje građana da je ulaganje u nepokretnosti sigurno ulaganje.

Kako je ove godine ceo svet pogođen pandemijom virusa kovid-19, globalna situacija različito uticala na različita podtržišta nepokretnosti.

Na podtržištu zemljišta u prometu su bile nepokretnosti niže vrednosti, a na podtržištima posebnih delova objekata, a naročito objekata u prometu su bile nepokretnosti viših vrednosti.

U izveštaju se navodi da je prosečna cena stanogradnje za teritoriju Republike Srbije u prvom polugodištu 2020. za starogradnju je 997 evra/m2, a za novogradnju 1.337 evra/m2, dok je u prvom polugodištu 2019. godine za starogradnju trebalo izdvojiti 950 evra/m2 a za novogradnju 1.320 evra/m2.

Kada je reč o načinu plaćanja, stanovi su u prvom polugodištu 2020. godine plaćani gotovinom u 67 odsto u odnosu na 33 odsto plaćanih iz kreditnih sredstava.

Poređenjem s istim periodom prethodne godine za pet odsto je više stanova plaćeno iz kreditnih sredstava.

U prvom polugodištu 2020. godine učešće stranih državljana u kupoprodajama je blizu jedan odsto.

U poređenju sa prethodnim periodima od 2017. godine, taj procenat je isti osim u 2019. godini gde strani državljani učestvuju sa dva odsto.

Na tržištu nepokretnosti u Republici Srbiji je u prvoj polovini 2020. godine sačinjeno 40.884 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koje je kroz Registar cena nepokretnosti obradio Republički geodetski zavod.

Broj ostvarenih kupoprodaja je za 14 procenata manji u odnosu na broj kupoprodaja iz prvog polugodišta 2019. godine.

Broj prodaja stanova u novogradnji je za 12 odsto manji u odnosu na prvo polugodište prošle godine.

Najaktivniji mesec na tržištu nepokretnosti u prvom polugodištu 2020. godine je jun sa 10.288 kupoprodaja, što je u poređenju sa 2019. godinom na nivou najaktivnijih meseci na tržištu tokom godine, odnosno za oko 20 odsto više u odnosu na jun prošle godine.

Posmatrano po regionima najveći broj kupoprodaja registrovan je na teritoriji Vojvodine, zatim na teritoriji Grada Beograda, teritoriji Šumadije i zapadne Srbije i teritoriji južne i istočne Srbija.

U prvom polugodištu 2020. godine na tržištu nepokretnosti najviše su učestvovali stanovi, građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, stambeni objekti, pomoćni objekti, garažni prostori i drugo.

Značajno je povećan broj prodaja vikendica, koje u ukupnom obimu prometa učestvuju sa jedan odsto.

U periodu pre vanrednog stanja nepokretnosti su se prometovale u sličnim procentima kao i u prethodnim periodima.

Za vreme vanrednog stanja u odnosu na ukupan obim prometa, stanovi su se prodavali u znatno većem procentu u poređenju sa prethodnim periodom, dok je prodaja građevinskog zemljišta, poljoprivrednog zemljišta i stambenih objekata bila u nešto nižim procentima.

Posle vanrednog stanja, tržište se vratilo na nivo pre vanrednog stanja, gde su stanovi i dalje najtraženiji na tržištu nepokretnostim ali je njihov učinak u ukupnom obimu manji, a povećan je učinak građevinskog zemljišta, poljoprivrednog zemljišta stambenih objekata i vikendica, navodi se u izveštaju.

Stanovi u prvom polugodištu 2020. godine imaju najveće učešće u ukupnoj novčanoj sumi sa 57 odsto, odnosno 936 miliona evra.

Najskuplji kvadrat u Srbiji i u prvom polugodištu 2020. godine je na ekskluzivnoj lokaciji Beograd na vodi i koštao je 9.124 evra po metru kvadratnom, a najviše novca za stan u iznosu od 1.380.888 je izdvojeno takođe u Beogradu na vodi.

Prvih 40 najskupljih stanova, po jediničnoj ceni, prodato je u Beogradu na vodi.

Kada je reč o starogradnji najviša cena po kvadratu plaćena je 3.737 evra za stan na Starom gradu, a najviše novca u iznosu od 810.000 evra izdvojeno je za petosoban stan takođe na teritoriji te beogradske opštine.

Kada je reč o načinu plaćanja, stanovi su u prvom polugodištu 2020. godine plaćani gotovinom u 67 odsto u odnosu na 33 odsto plaćanih iz kreditnih sredstava.

U poređenju sa istim periodom prethodne godine za pet odsto je više stanova plaćeno iz kreditnih sredstava.

Ukupan broj prometovanih poslovnih prostora u prvom polugodištu godine je za 15 odsto manji u odnosu na isti period prethodne godine.

U prvoj polovini godine na teritoriji Republike Srbije prometovano je ukupno 6.847 kuća. Poređenjem sa istim periodom 2019. godine, promet kuća je manji za osto, a region Vojvodine je na prvom mestu po broju prodaja kuća.

Ukupan broj prometovanog građevinskog zemljišta u prvom polugodištu 2020. godine je 8.497, što je za dva odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine.

Najveći broj prometovanog građevinskog zemljišta je na području Vojvodine.