Окончана расправа о жалбама, Младић: Оптужица је пала у воду

Младић је у свом обраћању судијама петочланог жалбеног већа рекао да је он био мета НАТО-а и да је то и сада, напомињући да је оптужница проив њега "чедо НАТО-а".

"Жив сам и здрав и живећу док има нашег племена, а ова оптужница је пала у воду", рекао је Младић током десетоминутног излагања на крају расправе по жалбама.

На почетку обраћања замолио је жалбено веће да му уместо предвиђених 10 минута омогући да говори 31 минут, јер, како је навео, има да каже нешто за сваку годину од када је гурнут у рат, не само у своје име већ и у име људи, патриота и спрског народа који је на ветрометини, али му веће ову молбу није усвојило.

На данашњој расправи, за разлику од јуче, он није носио заштитну маску, али је био изолован стаклом од остатка суднице.

Осуђен на најтежу казну - доживотни затвор због геноцида и других ратних злочина у Босни и Херцеговини, по девет тачака оптужнице, док је по једног тачки која се тиче геноцида у шест општина ослобођен од оптужби.

Prеthodno су његови адвокати затражили од петочланог жалбеног већа да пресуду преиначи и да Младића ослободи од оптужби, јер је претресно веће Хашког трибунала, којег је наследио Механизам, погрешно закључило да је он крив.

Такође су тражили да жалбено веће одбије жалбу тужилаштва и потврди део пресуде којом је Младић ослобођен од оптужни за геноцид у шест босанских општина.

Са друге штране, тужилаштво је затражило да се Младић прогласи кривим и по поменутој тачки оптужнице, односно за геноцид над муслиманима у општинама Фоча, Котор Варош, Кључ, Приједор, Сански Мост и Власеница 1992. године.

"Тражимо од вас да преиначите ослобађајући део пресуде и закључите да је Младић крив за геноцид у шест босанских општина, јер је претресно веће погрешно закључило да није, порешно примењујући ''критеријум знатности''", рекла је поред осталог представница тужилаштва, које је такође оспоравало жалбене наводе Младићеве одбране.

Она је такође рекла да су Младић и тадашњи председник Републике Српске Радован Караџић у удруженом злочиначком подухвату имали циљ да елиминишу муслимане са одређених територија, прогонима, принудним исљењем, убијањем...

Жалбено веће може првостепену пресуду да потврди у целости, да је у неком делу преиначи или да је укине и наложи ново суђење.

Један од Младићевих бранилаца, амерички адвокат Драган Иветић, поновио је данас да није био у могућности да се ваљано припреми са својим клијентом за расправу и да од њега добије упутства због смањеног менталног капацитета.

Он је јуче тражио од већа да закаже ново рочиште за ову расправу након што испита Младићево здравствено стање и процесну способност за суђење.

Оспоравао је и наводе тужилаштва и закључке првостепене пресуде, тврдећи да је Младић осуђен за злочине које није починио.

Напоменуо је да одбрана не пориче да су други, одметнички елементи паралелног ланца командовања чинили злочине, али да то нема везе са Младићем.

Напротив, како је илустровао, једно од наређења за Жепу гласи: "Цивилно муслиманско становништво и радници УН нису мете наше операције. Саберите их, покупите, држите под стражом, али уништите наоружане муслиманске групе".

Осврнуо се и на злочин у Кравицама поред Сребренице.

Сматра да је утврђено како је један од заробљеника почео да пуца на једног припадника МУП-а, након чега остали припадници МУП-а из освете отворили ватру на цивиле и почили злочин, али тај злочин, како је истакао, није био наређен, већ спонтан, те се не може ни приписати комаданту ВРС.

Иветић је јуче указао да су бројни почињени злочини приписани Младићу, иако он у то време није још био именован за комаданта Војске Републике Српске.

Првостепена пресуда није узела у обзир ни да, након што је ВРС започела деловање под Младићевом командом и још неколицином официра, требало времена да се остаци ЈНА и других јединица уведу под њихову команду.

"Веће је погрешило што је приписало њима ове злочине и утврдило да је Младић крив", нагласио је Иветић и истакао да постоје непосредни докази да Младић није делио злочиначку намеру која би била у складу са свеобухватним злочиначким подухватом.

Младић је лично у судници присуствовао расправи и јуче и данас.

Његов главни бранилац Бранко Лукић ођавио је своје учешће, као и правни саветник Борис Зорко, јер се не слажу са начином на који Механизам жели да спроведе ову расправу, практично по сваку цену, у време пандемије Covida 19 и лошег здравственог стања њиховог клијента. Указали су и да српска адвокатака комора противи видео конференцији у овако важном случају.

У судници су Младића заступали амерички адвокат Иветић и правни саветник Пета-Луис Багот, а путем видео конференцијске везе расправу је пратило четворо од пет судија жалбеног већа, међу њима и преседавајућа судија Приска Њамбе.

У првостепеној пресуди претресно веће Хашког трибунала је закључило да је Младић злочине поцинио својим учешћем у четири удружена злоциначка подухвата.

Претресно веће установило да је од 12. маја 1992. до 30. новембра 1995. Младић учествовао у удруженом злочинацком подухвату са циљем трајног уклањања босанских Муслимана (Бошњака) и босанских Хрвата са територије где су живели босански Срби у Босни и Херцеговини (БиХ) прогоном, истребљењем, убиствима, нечовечним делима и депортацијом.

Осуђен је и јер је, како сматрају судије Хашког трибунала, између 12. маја 1992. и новембра 1995. године учествовао у удруженом злочиначком подухвату с циљем ширења терора међу цивилима у Сарајеву кампањом снајперског гађања и гранатирања.

Такође, јер је непосредно пре 11. јула 1995. до најмање октобра 1995. године, учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем елиминације босанских Муслимана у Сребреници убијањем мушкараца и дечака и присилним уклањањем жена, мале деце, као и неких старијих мушкараца.

Од 25. маја 1995. до отприлике 24. јуна 1995, Младић је према овој пресуди учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем да узме за таоце особље Уједињених нација распоређено у БиХ и притвори их на стратешким војним локацијама како би спречио ваздушне нападе НАТО-а на војне циљеве босанских Срба.

Оптужница против Младића подигнута је 24. јула 1995. године.

Након што је био на слободи, а касније се и скривао укупно 16 година, ухапшен је у Србији 26. маја 2011, а 31. маја 2011. године је изручен Хашком трибуналу.

Некадашњи командант Војске Републике Српске Ратко Младић рекао је данас на крају жалбене расправе пред Механизмом за кривичне судове у Хагу да је жив и здрав и да ће пасти оптужница против њега за коју сматра да је "чедо НАТО пакта".

"Жив сам и здрав и живећу док има нашег племена, а ова оптужница је пала у воду", рекао је Младић током десетоминутног излагања на крају расправе по жалбама на пресуду којом је осуђен на доживотни затвор.

На почетку обраћања замолио је жалбено веће да му уместо предвиђених 10 минута омогући да се говори 31 минут, јер, како је навео, има да каже нешто за сваку годину од када је гурнут у рат, не само у своје име већ и људи, патриота и српског народа који је на ветрометини, али му веће ову молбу није усвојило.

Излагање је потом наставио наводећи да је он био мета НАТО пакта што је и даље и оценио да је оптужница против њега "чедо НАТО-а".

"Немојте се вређати, али овај трибунал о коме имам негативно мишљење, он је чедо западних сила које од перестројке ''дувају у исти балон''", рекао је поред осталог Младић на крају жалбене расправе.

Тужитељки која је заступала жалбу, и како је рекао, два дана га обасипала "змијским, ђаволским речима", Младић је поручио: "То нисам ја о чему сте ви говорили".

"Сада сам у позицији да браним не себе, ја себе не браним, ја сам човек који је цео живот професионални војник, честито сам радио и у миру и у рату у складу са законима моје државе коју је разбио НАТО пакт. Да ли је кривица Ратка Младића у томе што није дозволио да усташка немам баца српску нејач у јаме као у Јасеновцу...", навео је поред осталог некадшњи генерал ВРС.

Сматра да је претресно судско веће које га је, као је навео, осудило на доживотну робију, није било у праву, оцењујући да су те судије биле у сукобу интереса, јер су "браниле и холадски батаљон".

"Ја сам био у Сребреници за разлику од свих вас овде, од 9. јула до 13 julla. Камера ме је пратила све време кроз Сребреницу...На мене је једном приликом пуцао неки заостали војник 28. лаке дивизије, али је промашио. Ја сам тада имао код себе "хеклер" и рекао сам му да престане, али нисам му узвратио, нити сам дао обезбеђењу да пуца, јер је на себи имао прслук УН", испричао је Младић.

Наводећи да је Сребреница кључ овог суђења, Младић је жалбеном већу рекао да је то "немањићки град, одакле се вадило злато и сребро", као и да је Драгутин Немањић тамо подигао много манастира.

У време СФРЈ тамо није било ни војске ни паравојске, додао је он напомињући да од рата није ушао ни у Сребреницу, Жепу, ни у Горажде.

"Рат није започео Ратко Младић, нити је направио план напада на Југославију..", рекао је Младић након чега је његово излагање прекинуто, али је успео да дода: "Жив сам и здрав и живећу док има нашег племена, а ова оптужница је пала у воду".

Пре Младићевог обраћања његов бранилац амерички адвокат Драган Иветић рекао је суду да Младић пати од неколико бослети и да не зна које лекове је данас примио, али да је у 18 сати пропустио да попије лекове због густог распореда ове дводневне расправе.

"Имам сумњу у вези његове психичке способности и нисам сигуран да разуме које су последице ове расправе и његових изјава, будући да његова болест утиче и на његов говор", упозорио је Иветић жалбено веће.

Младићевим обраћањем окончана је дводневна расправа о жалбама, а судија Приска Њамбе је најавила да ће жалбена пресуда бити донета "благовремено".