Okončana rasprava o žalbama, Mladić: Optužica je pala u vodu

Mladić je u svom obraćanju sudijama petočlanog žalbenog veća rekao da je on bio meta NATO-a i da je to i sada, napominjući da je optužnica proiv njega "čedo NATO-a".

"Živ sam i zdrav i živeću dok ima našeg plemena, a ova optužnica je pala u vodu", rekao je Mladić tokom desetominutnog izlaganja na kraju rasprave po žalbama.

Na početku obraćanja zamolio je žalbeno veće da mu umesto predviđenih 10 minuta omogući da govori 31 minut, jer, kako je naveo, ima da kaže nešto za svaku godinu od kada je gurnut u rat, ne samo u svoje ime već i u ime ljudi, patriota i sprskog naroda koji je na vetrometini, ali mu veće ovu molbu nije usvojilo.

Na današnjoj raspravi, za razliku od juče, on nije nosio zaštitnu masku, ali je bio izolovan staklom od ostatka sudnice.

Osuđen na najtežu kaznu - doživotni zatvor zbog genocida i drugih ratnih zločina u Bosni i Hercegovini, po devet tačaka optužnice, dok je po jednog tački koja se tiče genocida u šest opština oslobođen od optužbi.

Prethodno su njegovi advokati zatražili od petočlanog žalbenog veća da presudu preinači i da Mladića oslobodi od optužbi, jer je pretresno veće Haškog tribunala, kojeg je nasledio Mehanizam, pogrešno zaključilo da je on kriv.

Takođe su tražili da žalbeno veće odbije žalbu tužilaštva i potvrdi deo presude kojom je Mladić oslobođen od optužni za genocid u šest bosanskih opština.

Sa druge štrane, tužilaštvo je zatražilo da se Mladić proglasi krivim i po pomenutoj tački optužnice, odnosno za genocid nad muslimanima u opštinama Foča, Kotor Varoš, Ključ, Prijedor, Sanski Most i Vlasenica 1992. godine.

"Tražimo od vas da preinačite oslobađajući deo presude i zaključite da je Mladić kriv za genocid u šest bosanskih opština, jer je pretresno veće pogrešno zaključilo da nije, porešno primenjujući ''kriterijum znatnosti''", rekla je pored ostalog predstavnica tužilaštva, koje je takođe osporavalo žalbene navode Mladićeve odbrane.

Ona je takođe rekla da su Mladić i tadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić u udruženom zločinačkom poduhvatu imali cilj da eliminišu muslimane sa određenih teritorija, progonima, prinudnim isljenjem, ubijanjem...

Žalbeno veće može prvostepenu presudu da potvrdi u celosti, da je u nekom delu preinači ili da je ukine i naloži novo suđenje.

Jedan od Mladićevih branilaca, američki advokat Dragan Ivetić, ponovio je danas da nije bio u mogućnosti da se valjano pripremi sa svojim klijentom za raspravu i da od njega dobije uputstva zbog smanjenog mentalnog kapaciteta.

On je juče tražio od veća da zakaže novo ročište za ovu raspravu nakon što ispita Mladićevo zdravstveno stanje i procesnu sposobnost za suđenje.

Osporavao je i navode tužilaštva i zaključke prvostepene presude, tvrdeći da je Mladić osuđen za zločine koje nije počinio.

Napomenuo je da odbrana ne poriče da su drugi, odmetnički elementi paralelnog lanca komandovanja činili zločine, ali da to nema veze sa Mladićem.

Naprotiv, kako je ilustrovao, jedno od naređenja za Žepu glasi: "Civilno muslimansko stanovništvo i radnici UN nisu mete naše operacije. Saberite ih, pokupite, držite pod stražom, ali uništite naoružane muslimanske grupe".

Osvrnuo se i na zločin u Kravicama pored Srebrenice.

Smatra da je utvrđeno kako je jedan od zarobljenika počeo da puca na jednog pripadnika MUP-a, nakon čega ostali pripadnici MUP-a iz osvete otvorili vatru na civile i počili zločin, ali taj zločin, kako je istakao, nije bio naređen, već spontan, te se ne može ni pripisati komadantu VRS.

Ivetić je juče ukazao da su brojni počinjeni zločini pripisani Mladiću, iako on u to vreme nije još bio imenovan za komadanta Vojske Republike Srpske.

Prvostepena presuda nije uzela u obzir ni da, nakon što je VRS započela delovanje pod Mladićevom komandom i još nekolicinom oficira, trebalo vremena da se ostaci JNA i drugih jedinica uvedu pod njihovu komandu.

"Veće je pogrešilo što je pripisalo njima ove zločine i utvrdilo da je Mladić kriv", naglasio je Ivetić i istakao da postoje neposredni dokazi da Mladić nije delio zločinačku nameru koja bi bila u skladu sa sveobuhvatnim zločinačkim poduhvatom.

Mladić je lično u sudnici prisustvovao raspravi i juče i danas.

Njegov glavni branilac Branko Lukić ođavio je svoje učešće, kao i pravni savetnik Boris Zorko, jer se ne slažu sa načinom na koji Mehanizam želi da sprovede ovu raspravu, praktično po svaku cenu, u vreme pandemije Covida 19 i lošeg zdravstvenog stanja njihovog klijenta. Ukazali su i da srpska advokataka komora protivi video konferenciji u ovako važnom slučaju.

U sudnici su Mladića zastupali američki advokat Ivetić i pravni savetnik Peta-Luis Bagot, a putem video konferencijske veze raspravu je pratilo četvoro od pet sudija žalbenog veća, među njima i presedavajuća sudija Priska Njambe.

U prvostepenoj presudi pretresno veće Haškog tribunala je zaključilo da je Mladić zločine pocinio svojim učešćem u četiri udružena zlocinačka poduhvata.

Pretresno veće ustanovilo da je od 12. maja 1992. do 30. novembra 1995. Mladić učestvovao u udruženom zločinackom poduhvatu sa ciljem trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana (Bošnjaka) i bosanskih Hrvata sa teritorije gde su živeli bosanski Srbi u Bosni i Hercegovini (BiH) progonom, istrebljenjem, ubistvima, nečovečnim delima i deportacijom.

Osuđen je i jer je, kako smatraju sudije Haškog tribunala, između 12. maja 1992. i novembra 1995. godine učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu s ciljem širenja terora među civilima u Sarajevu kampanjom snajperskog gađanja i granatiranja.

Takođe, jer je neposredno pre 11. jula 1995. do najmanje oktobra 1995. godine, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem eliminacije bosanskih Muslimana u Srebrenici ubijanjem muškaraca i dečaka i prisilnim uklanjanjem žena, male dece, kao i nekih starijih muškaraca.

Od 25. maja 1995. do otprilike 24. juna 1995, Mladić je prema ovoj presudi učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem da uzme za taoce osoblje Ujedinjenih nacija raspoređeno u BiH i pritvori ih na strateškim vojnim lokacijama kako bi sprečio vazdušne napade NATO-a na vojne ciljeve bosanskih Srba.

Optužnica protiv Mladića podignuta je 24. jula 1995. godine.

Nakon što je bio na slobodi, a kasnije se i skrivao ukupno 16 godina, uhapšen je u Srbiji 26. maja 2011, a 31. maja 2011. godine je izručen Haškom tribunalu.

Nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić rekao je danas na kraju žalbene rasprave pred Mehanizmom za krivične sudove u Hagu da je živ i zdrav i da će pasti optužnica protiv njega za koju smatra da je "čedo NATO pakta".

"Živ sam i zdrav i živeću dok ima našeg plemena, a ova optužnica je pala u vodu", rekao je Mladić tokom desetominutnog izlaganja na kraju rasprave po žalbama na presudu kojom je osuđen na doživotni zatvor.

Na početku obraćanja zamolio je žalbeno veće da mu umesto predviđenih 10 minuta omogući da se govori 31 minut, jer, kako je naveo, ima da kaže nešto za svaku godinu od kada je gurnut u rat, ne samo u svoje ime već i ljudi, patriota i srpskog naroda koji je na vetrometini, ali mu veće ovu molbu nije usvojilo.

Izlaganje je potom nastavio navodeći da je on bio meta NATO pakta što je i dalje i ocenio da je optužnica protiv njega "čedo NATO-a".

"Nemojte se vređati, ali ovaj tribunal o kome imam negativno mišljenje, on je čedo zapadnih sila koje od perestrojke ''duvaju u isti balon''", rekao je pored ostalog Mladić na kraju žalbene rasprave.

Tužiteljki koja je zastupala žalbu, i kako je rekao, dva dana ga obasipala "zmijskim, đavolskim rečima", Mladić je poručio: "To nisam ja o čemu ste vi govorili".

"Sada sam u poziciji da branim ne sebe, ja sebe ne branim, ja sam čovek koji je ceo život profesionalni vojnik, čestito sam radio i u miru i u ratu u skladu sa zakonima moje države koju je razbio NATO pakt. Da li je krivica Ratka Mladića u tome što nije dozvolio da ustaška nemam baca srpsku nejač u jame kao u Jasenovcu...", naveo je pored ostalog nekadšnji general VRS.

Smatra da je pretresno sudsko veće koje ga je, kao je naveo, osudilo na doživotnu robiju, nije bilo u pravu, ocenjujući da su te sudije bile u sukobu interesa, jer su "branile i holadski bataljon".

"Ja sam bio u Srebrenici za razliku od svih vas ovde, od 9. jula do 13 julla. Kamera me je pratila sve vreme kroz Srebrenicu...Na mene je jednom prilikom pucao neki zaostali vojnik 28. lake divizije, ali je promašio. Ja sam tada imao kod sebe "hekler" i rekao sam mu da prestane, ali nisam mu uzvratio, niti sam dao obezbeđenju da puca, jer je na sebi imao prsluk UN", ispričao je Mladić.

Navodeći da je Srebrenica ključ ovog suđenja, Mladić je žalbenom veću rekao da je to "nemanjićki grad, odakle se vadilo zlato i srebro", kao i da je Dragutin Nemanjić tamo podigao mnogo manastira.

U vreme SFRJ tamo nije bilo ni vojske ni paravojske, dodao je on napominjući da od rata nije ušao ni u Srebrenicu, Žepu, ni u Goražde.

"Rat nije započeo Ratko Mladić, niti je napravio plan napada na Jugoslaviju..", rekao je Mladić nakon čega je njegovo izlaganje prekinuto, ali je uspeo da doda: "Živ sam i zdrav i živeću dok ima našeg plemena, a ova optužnica je pala u vodu".

Pre Mladićevog obraćanja njegov branilac američki advokat Dragan Ivetić rekao je sudu da Mladić pati od nekoliko bosleti i da ne zna koje lekove je danas primio, ali da je u 18 sati propustio da popije lekove zbog gustog rasporeda ove dvodnevne rasprave.

"Imam sumnju u vezi njegove psihičke sposobnosti i nisam siguran da razume koje su posledice ove rasprave i njegovih izjava, budući da njegova bolest utiče i na njegov govor", upozorio je Ivetić žalbeno veće.

Mladićevim obraćanjem okončana je dvodnevna rasprava o žalbama, a sudija Priska Njambe je najavila da će žalbena presuda biti doneta "blagovremeno".