ДНЕВНИКОВА КЊИГА Владан Матић: Изгубљени град
Владан Матић (1959) је прозни писац, есејиста и путописац. Његови романи „Склапање пејзажа“ и „Метак од леда“ преведени су на енглески, чешки и шведски.
Добитник је више награда, а два његова романа била су у ужем избору за Нинову награду („Склапање пејзажа“ и „Албум“).
По речима самог писца, „Изгубљени град“ је интегрални део не једне, него чак две Матићеве трилогије – прву чине „Склапање пејзажа”, „Записи из Новог Сараја” и „Изгубљени град”, а другу „Метак од леда”, „Детектив Тезеј и легенда о путнику” и „Изгубљени град”.
„Изгубљени град“ је кратак роман или новела фрагментарне нарације чији су делови везани ширим мотивом који их све обједињује у целину – а то је фантазмагорично путовање кроз простор и време, углавном кроз снолике пределе Сибира и средње Азије. У овој путописној фантазији за приповедача/ путника нема никаквих граница, и он се слободно креће не само кроз време и широке просторе, већ и кроз различите животе.
Оквирна новела која повезује остале је мистериозни Институт у Новом Новосибирску, у ком, у постапокалиптичној будућности његови ученици покушавају да саставе крхотине изгубљене цивилизације која је постојала пре великог потопа. Кроз идеју о словима и записима који се не могу сачувати, и који бледе ма шта ко урадио, Матић склапа дирљиву алегорију о пролазности. Кроз њену замагљену визуру све што је некад било претвара се у чудесну шару у којој се само непрекидним путовањем може наслутити ритам изгубљених знакова цивилизације.
Поставка овог романа је сасвим једноставна, али у Матићевој изведби далеко је од тога – у његовом лиричном тексту садржана је суштинска магија приповедања које постаје позив на путовање пољима борхесовских маштарија, преточених у сцене које се колебају од живописних и пластичнијих слика, до етеричних призора који су поетизовани до растапања.
Иза књиге остају упечатљиви тренуци - слике меланхолизованог путног имагинаријума: Цариград и Александрија, пруге које нестају у дубокој тајги, путовање преко леда, градови утонули под водом, тајанствени народ Сирта који на руском Далеком истоку заједно са својим целокупним невидљивим светом живи и даље поред нас, невидљив...
Настасја Писарев
