Тара под опсадом туриста - лепота коју треба сачувати

Уместо на мору, наши туристи овог лета одмор проводе упознајући Србију, а многи су одабрали Тару где је недељама тешко пронаћи смештај, док се викендом, када је и највећи налет туриста на овој планинској лепотици, не може прићи купалиштима, од званично затворене плаже ''''Перућац'''' до дивљих плажа на језеру Заовине.

Такође, није ретка слика да због несвакидашњих гужви на прилазу најпопуларнијим локалитетима на Тари, које стварају аутомобили регистарских ознака из целе Србије, саобраћај ''''регулишу'''' ренџери или ловочувари.

Рајко Милановић из Националног парка ''''Tara'''' каже за Танјуг да за сада нема пројекција о броју посета једној о најлепших планина у Србији, али да су незапамћене колоне туриста који свакодневно походе неке од најпопуларнијих локалитета на Тари, попут видиковца Бањска Стена , резервата Црвени поток, језера Заовине и Перућац, Калуђерске баре.

''''Оволико посетилаца нисмо имали у плану нити смо прижељкивали, јер немамо довољно смештајних капацитета, али ни водича, ни ренџера. С обзиром на број посетилаца и обим посла немамо довољно чувара, свега десетак ренџера покрива територију од 25.000 хектара, а често интервенишемо и ван заштићеног подручја'''',каже Милановић.

У мање познате делове Таре туристи ређе залазе што је, каже Милановић, добро за посетице, али и за живи свет у резерватима и на читавој планини коју настањује више од 1100 биљних врста, 140 врста птица 58 врста сисара.

Ботаничари и остали стручњаци који се баве заштитом природе и угроженим врстама, упозоравају да се неочекивани налет туриста може се одразити на живи свет у заштићеним подручјима, а Милановић скреће пажњу на једно од најпосећенијих локалитета на Тари ''''tеpih ливаду'''' у резервату Црвени поток, део земљишта обрастао тресавском шумом који непажњом или немаром посетиоци могу да угрозе.

''''To нам је један од највећих проблема. Ту су дозвољене посете, али су ове године у много већој мери него што је очекивано. Видећемо како ће се то одразити на саму природу.''''

Истиче да НП ''''Tara'''' на различите начине спроводи мониторинг на стаништима и хранилиштима где су, између осталог, постављене камере, па се и на тај начин прати како гужве и бука утиче на животиње и њихов уобичајени ритам.

Иако је Тара преплављена туристима, који долазе из свих крајева Србије, утисак је да, осим несавесних појединаца, већина има свест о очувању природе, па отпад носи са собом.

''''Апелујемо на посетиоце да не бацају смеће, не праве непотребну буку, да имају стрпљења за гужве јер су сви дошли са истим разлогом, али и да поштују сва упозорења, не скрећу са обележених стаза и не ризикују желећи да направе што лепшу фотографију'''', напомиње Милановић и подсећа да је у НП ''''Tara'''' забрањено камповање , пре свега због безбедности туриста и опасности, али и због опасности од изазивања шумских пожара.

На Бањској Стени ред за сликање селфија формира се већ у преподневним сатима, а међу онима који су се због импресивног погледа на језеро Перућац и кањон Дрине попели на видиковац је и Бранислава Бркић из Крушевца која каже да користи сваку прилику да са супругом обилази лепоте Србије.

''''Мало је наших људи који проводе време у природи, поготово у шумовитим и брдовитим пределима, углавном иду на базене и реке, евентуално језера, али лето треба искористити за пределе као што су Тара, Копаоник, Јастребац…'''', прича Бркић.

И док су се на друштвеним мрежама и у медијима могле видети фотографије отпада које туристи остављају за собом на рекама и језерима, Бранислава каже да је на Тари прилично чисто, али да би могло да се још више поведе рачуна.

''''Да се не остављају отпаци по шуми јер то може да изазове чак и пожар. Ако не знамо да ценимо природу, ни она нам неће вратити лепим'''', каже Бранислава.

Дамир из Сомбора, који са породицом проводи одмор на Тари, примећује да у појединим насељима недостаје више простора за одлагање отпада.

''''На Тари је све лепо, али недостаје више места за одлагање смећа и на томе треба порадити. И сами посетиоци треба више да брину о природи, ово је лепота коју треба сачувати.

Ботаничар Завода за заштиту природе Србије Верица Стојановић упозорава да због најезде туристи у заштићена подручја и природу на појединим стаништима може доћи до угрожавања одређених биљних врста, те истиче да је важно да се посетициома скрене пажња на табле и обавештења у резерватима.

''''Била сам сведок током одмора да посетоци не читају обавештење на табли испред резервата Црвени поток и да су из незнања могли да наштете том станишту. Када сам им објаснила да су то подручја која су ретка и која треба да чувамо, скоро да су се извињавали'''', прича Стојановић.

Указује и на проблем са одлагањем отпада који се појавио због већег прилива туриста у резерватима и националним парковима у којима иначе, како објашњава, није дозвољено постављање канти и контејнера.

''''Животиње би се окупљале око тих места и настала би већа штета, али то не значи да смеће треба оставити у природи, већ га понети са собом'''', каже Стојановић.

Истиче да Завод и остале надлежне институције имају задатак да, поучени овогодишњим искуством, сугеришу управљачима како да појачају надзор над биљним и животињским врстаам у заштићеним подручјима

''''Рецимо, да се поставе рампе да се аутомобилом не може превише прићи станишту медведа или да се по угледу на НП Ђердап изради план броја посетилаца на пешачким стазама, да се појача сигнализација упозорења, поставити више информативних табли'''', наводи Стојановић.

Наташа Панић из Завода за заштиту природе каже да су посете туриста природним добрима углавном добро исконтролисане, а као позитиван пример истиче Национални парк ''''Ђердап'''' који, како каже, има план управљања посетама и обучене ренџере, који су и водичи.

''''На девет шетних стаза ренџери дежурају од 7 до 19 часова, а организовали су и број посета до видиковаца и посетилаца у групи. Такође, имају програме разгледања парка кроз пешачке стазе и са Дунава, као и организоване посете аутомобилима у присуству водича'''', каже Панић.

С друге стране, има примера где је требало успоставити бољу сарадњу са комуналним предузећима због редовног чишћења и одвожења смећа као што је, каже, био случај у пределиу изузетних одлика Власина.

''''Дешавало се да око 2.000 возила дневно буде паркирано у близини језера што је за то подручје био велики удар, тако да је ту било теже организовати рад на чишћењу и одвожењу смећа'''', наводи Панић.

Додаје да до сада није било пријава за неодговорно понашање и угрожавање врста у заштићеним подручјима - крчење шума, изазивање пожара, недозвољено брање биљака…

''''Највећа узурпација света природе десила се на Увцу због ниског прелета хеликоптера, вероватно због непознавања правила и прописа како се те посете организују, али тај инцидент је утицао на то да се ради на томе да се одреде јасне процедуре и правила понашања да не би долазило до таквих узурпација природе'''', напомиње Панић.