Студенти страхују од губитка године и одлагања дипломирања

На основу истраживања спроведеног на узорку од 1.955 академаца закључено је да је ситуација са пандемијом корона вируса негативно утицала како на саме студенте и њихов лични осећај, тако и на целокупно студирање

Истраживање је показало да више од половине студената изгубило осећај за студирање, а највише страхују од колапса здравственог и друштвеног система.

Као највеће страхове са којима су се сусрели током пандемије истакли су колапс здравственог система, потом колапс друштвеног система, на трећем месту је страх од заразе корона вирусом, док се на четвртом месту нашла брига да неће на време завршити факултет и да ће изгубити могућност студирања на буџету.

Највећи изазов са којима се сусрећу студенти је свакако како очистити годину и уписати следећу на време, као и да ли ће успети да дипломирају, а због целокупне ситуације, студенти завршних година брину да ће им тражење и стицање праксе и посла након школовања у великој мери бити отежано.

Студентима је, како је показало истраживање, било неопходно више времена за учење градива због недостатка предавања и вежби, две петине је навело да им недостаје контакт са колегама, док је свега 21 одсто њих због ове ситуације имало више времена за учење.

Више од 90 одсто студената истакло је да су професори били доступни путем мејла, групних или индивидуалних консултација, док је свега осам одсто студената рекло да им професори нису били на располагању ни на који начин.

Када је реч о обиму градива за учење, сваки трећи испитаник је навео да су професори смањивали градиво неопходно за испите, сваки четврти студент имао је могућност парцијалног полагања испита, док је две петине рекло да нису имали никакве олакшице.

Резултати истраживања су показали и да је 75 одсто студената имало све неопходне информације у вези са испитним роковима, већина факултета је успела да практичну наставу и вежбе на појединим предметима одржи онлајн, док је 35 одсто студената рекло да за ово време практичне наставе није било.

Студенти су рад факултета у непредвиђеним околностима, као и организацију онлајн предавања и колоквијума вредновали просечном оценом три, а као предлоге о томе шта је могло да буде боље организовано, навели су скоро све сегменте студирања.

На првом месту нашла се организација испитних рокова, потом правовремено информисање у вези са наставом и испитима, предавања и консултације, организација вежби и практичне наставе, али и колоквијума, док је тек сваки 11. испитаник рекао да је све било добро организовано.