Studenti strahuju od gubitka godine i odlaganja diplomiranja

Na osnovu istraživanja sprovedenog na uzorku od 1.955 akademaca zaključeno je da je situacija sa pandemijom korona virusa negativno uticala kako na same studente i njihov lični osećaj, tako i na celokupno studiranje

Istraživanje je pokazalo da više od polovine studenata izgubilo osećaj za studiranje, a najviše strahuju od kolapsa zdravstvenog i društvenog sistema.

Kao najveće strahove sa kojima su se susreli tokom pandemije istakli su kolaps zdravstvenog sistema, potom kolaps društvenog sistema, na trećem mestu je strah od zaraze korona virusom, dok se na četvrtom mestu našla briga da neće na vreme završiti fakultet i da će izgubiti mogućnost studiranja na budžetu.

Najveći izazov sa kojima se susreću studenti je svakako kako očistiti godinu i upisati sledeću na vreme, kao i da li će uspeti da diplomiraju, a zbog celokupne situacije, studenti završnih godina brinu da će im traženje i sticanje prakse i posla nakon školovanja u velikoj meri biti otežano.

Studentima je, kako je pokazalo istraživanje, bilo neophodno više vremena za učenje gradiva zbog nedostatka predavanja i vežbi, dve petine je navelo da im nedostaje kontakt sa kolegama, dok je svega 21 odsto njih zbog ove situacije imalo više vremena za učenje.

Više od 90 odsto studenata istaklo je da su profesori bili dostupni putem mejla, grupnih ili individualnih konsultacija, dok je svega osam odsto studenata reklo da im profesori nisu bili na raspolaganju ni na koji način.

Kada je reč o obimu gradiva za učenje, svaki treći ispitanik je naveo da su profesori smanjivali gradivo neophodno za ispite, svaki četvrti student imao je mogućnost parcijalnog polaganja ispita, dok je dve petine reklo da nisu imali nikakve olakšice.

Rezultati istraživanja su pokazali i da je 75 odsto studenata imalo sve neophodne informacije u vezi sa ispitnim rokovima, većina fakulteta je uspela da praktičnu nastavu i vežbe na pojedinim predmetima održi onlajn, dok je 35 odsto studenata reklo da za ovo vreme praktične nastave nije bilo.

Studenti su rad fakulteta u nepredviđenim okolnostima, kao i organizaciju onlajn predavanja i kolokvijuma vrednovali prosečnom ocenom tri, a kao predloge o tome šta je moglo da bude bolje organizovano, naveli su skoro sve segmente studiranja.

Na prvom mestu našla se organizacija ispitnih rokova, potom pravovremeno informisanje u vezi sa nastavom i ispitima, predavanja i konsultacije, organizacija vežbi i praktične nastave, ali i kolokvijuma, dok je tek svaki 11. ispitanik rekao da je sve bilo dobro organizovano.