Исидора Бјелица, књижевница, колумниста и велики борац

Бјелица је рођена у Сарајеву, дипломирала је и магистрирала драматургију на ФДУ, а њен магистарски рад објављен је под називом “Технотрилер као савремени облик трагедије”.

Једно време радила је као асистент на предмету Сценарио, а као колумниста и филмски критичар писала је за готово све веће новине са српског и југословенског простора, а годинама је објављивала фељтоне, путописе и репортаже на различите теме.

Бјелица је објавила преко шездесет књига, педесет под својим именом, а петнаест под псеудонимом.

У њеној биографији у Издавачкој кући Лагану написано је да су скоро све њене књиге бестселери који су доживели и по десет, петнаест издања, а најпопуларније су свакако “Спас”, “Спас 2”, “Сама”, “Волети и умрети на Карибима”, “Љубав у Тунису”, “Мој деда Луј Витон”, “Тајни живот славних Српкиња”, “Принцезе ди Монтенегро”, “Дама из Монака”, “Српкиња” - све су продате на десетине хиљада примерака.

Своју прву књигу “Први пробуђени” објавила је у едицији „Пегаз“ још са 18 година и дуго времена је била најмлађи члан УКС.

Као позоришни писац и редитељ највећи успех доживела је с драмом “Сарајка у Београду”, која је десет година пунила хале.

Веома успешни комади били су и “Озлоглашена”, “Псовачи”, “Тако је говорио Броз”…

За драму “Скадарлијка” добија и престижну награду за најбољи текст и режију на интернационалном фестивалу у Сарајеву.

Као ТВ аутор радила је неколико пројеката, од тога “Клот-Фркет” на БК телевизији и БН телевизији, и “Исидорин љубавни водич” на телевизији Метрополис.

Као сценариста и редитељ потписује 2000. године први српски независни филм “Дорћол-Менхетн”.

Као модни дизајнер шешира имала је преко десет ревија, за које је добила низ интернационалних признања.

Аутор је награђиваних радио-драма, од којих је највећи успех доживела драма о Исидори Секулић.

Творац је низа перформанса и уметничког пројекта Политарт, који је доживео велику интернационалну промоцију, а посебно је запажена њена изложба с Небојшом Пајкићем у Музеју савремене уметности „Егзибиција националног помирења“.

Исидора је добитник и два Београдска победника за књижевност, два Златна бестселера, Самсунгове награде за културу, награда Гала писац ТВ Политике 2002, Највољеније жене 21. века, Карић награде за публицистику и награде „Драгиша Кашиковић“ за публицистику, награде за књижевност студената Сорбоне и многих других признања за бројне хуманитарне ангажмане.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је синоћ да је са великим жаљењем примио вест о смрти књижевнице Исидоре Бјелице и изразио најдубље саучешће њеној породици и поштоваоцима.

С великим жаљењем сам примио вест о смрти наше истакнуте књижевнице Исидоре Бјелице. Њен необични животни пут, као и траг који је оставила на уметничкој сцени Србије, остаће забележен у бројним књигама и драмским остварењима. Исидора ће остати упамћена по својим оригиналним наступима у јавности, као и по бритком писаном изразу и јединственом стилу, навео је Вучић, а преноси "Курир".

За роман “Спас” додељена јој је награда „Златни Хит либер“ 2014. године.

Њена дела превођена су на енглески, руски, француски, словеначки, македонски и шпански језик.

Као главни уредник потписала је неколико пројеката: “Исидорине женске стране”, “Хепи-енд”, “Траг истине”.

Била је главни уредник дипломатског магазина “Вип Трип Дипломатик”…

Бјелица је била чланица удружења “Клуб првих жена”.

Говорила је пет језика, како је често истицала, била је “глобтротерка” која је два пута обишла целу земаљску куглу и пасионирани твитераш.

Од откривања да болује од опаке болести била је посвећена алтернативним начинима лечења и сазнањима из те области.