Гаси се професија презентера града

Председник Удружења туристичких водича Новог Сада Срђан Бошковић и његове колегинице Милена Катић и Биљана Милошевић нагласили су  како им због тренутне ситуације прете дуговања, незапосленост и преквалификације иако су “туристички водичи карика која повезује све”. Бошковић је истакао значај професије која је, како каже, лепа и комплексна, али која захтева изузетно образовање, као и спретност да се научи како, коме и колико презентовати причу којом се представља душа, историја и значај града.

- Ми смо спона која повезује различите секторе и елементе у туризму јер када се заврши тура, туристи нас питају за препоруку ресторана, хране, док нам се агенције обраћају за препоруке хотела тако да имамо могућност да подстичемо развој свега око нас – рекао је Бошковић. – Сви су у кризи, то је тачно, али она нема исти ефекат на све. Ми радимо са процентом од нула одсто иако смо неопходни представници свога града. Свесни смо да неке друге професије имају право предности јер су неопходне да би држава функционисала, али желимо да сви буду свесни да је ово као колона домина у којо су водичи, хотелијерство, угоститељство, превоз. Сви имамо проблеме. Послали смо позив за помоћ премијеру и председнику и волели бисмо да се барем нешто промени, свака помоћ је добродошла.

Удружење туристичких водича Новог Сада је основано 1986. године, а Биљана Милошевић је 1989. године постала један од 46 чланова које удружење данас окупља. Она је истакла како би то удружење требало да добије одређену помоћ ради опстанка, а том ставу се придружила и

десетогодишња чланица Милена Катић која је додала како су водичи амбасадори града који имају задовољство да га представљају.

- Ми смо ту да људе који  дођу анимирамо како би нам послали нове, али како се десило ово са коронавирусом, нашли смо се у поприлично назавидној ситуацији – објаснила је Милена Катић и додала како је Нови Сад постао једна од најзначајних дестинација Србије, а водичи још важнија карика у целокупном функционисању. – Упркос томе што иза овог посла стоји много труда, рада, образовања, одрицања, едукације, учења језика, ипак је сезонски посао. Уместо нове сезоне у марту кренуо је вирус и ми смо преко ноћи остали без посла. Проблем је што неки од чланова раде на одређене уговоре и самим тим, нажалост, нису били обухваћени мерама које је Влада Републике Србије одредила за помоћ привреди, па се сада свако сналази како зна и уме.

К. Ивковић Ивандекић