У четвртак разговори у Бриселу о расељенима, економији?

Ђурић је додао да очекује месеце, можда и године дијалога, али и наставак притисака на Србију и подршку Приштини.

Као проблем, Ђурић је оценио то што Приштина на састанаке не долази да би се договорили о било чему, што као београдска делегација нема платформу, решења, предлоге, што нису припремљени, не воде експерте, као и то што је Авдулах Хоти и пре и након Брисела слао политичке сигнале да тамо није ишао зато што жели, већ што мора.

Приштина је желела да прича о ратној штети, што је за српску страну неприхватљиво, а што је и председник Александар Вучић одлучно и енергично одбио са “сад је доста”.

Поручио им је да о стварима које су супротне међународном праву и логици "не, да неће да разговара, него неће ни да их слуша", те додао да Хоти то може да прича својој изборној бази, рекао је Ђурић.

Изразио је жаљење што се од Хотија, када је било речи о несталим и расељеним, могло чути да ту нема проблема и што су тврдили да архиве ОВК не постоје.

Подсетио је на изјаву Хотија да настављају кампању лобирања за чланством у међународним оргаизацијама која је директно супротна ономе што је обећао и ЕУ званичницима и Ричарду Гренелу.

"Све то говори да немају ни капацитет за разговоре ни то да поштују реч - не дату нама већ менторима који су их створили", рекао је и оценио да Приштина мора да заузме реалистичнији однос према целој ствари.

Понашају се толико неодговорно да и најтврдокорнији спонзори независности губе стрпљење са њима, оценио је Ђурић и поручио да је сада, ако не може да се договори о највећим темама и статусу, важно да се људима омогуће четири основне слободе.

Ђурић је на ТВ Хепи оценио да је Приштина најавом наставка лобирања задала политички шамар савезницима.