Лаванда све чешћи усев на сомборским пољима и у баштама

Захваљујући једном од прекограничних пројеката, столица Западнобачког округа и његова ближа околина ускоро би могла да добије још једну одредницу, ону српске Провансе.

Наиме, у протеклих неколико дана њиве и баште око Сомбора постале су слика и прилика ове француске покрајине или Тоскане и неких других локација које су се до сада виђали само на телевизијским екранима и у часописима. Лаванда, засађена у оквиру Пројекта прекограничне сарадње Intеrrеg „Социјално предузетништво за жене у руралним подручјима“, први пут је процветала, између осталих места, у баштама и пољима Бачког Моноштора, Риђице, Станишића, Светозара Милетића и Сомбора.

Јесенас је на укупно 28 локација у граду и седам насељених места, засађено готово 30 хиљада садница лаванде на нешто више од три хектара. Међутим, због релативно касније садње и изненадног мраза у ноћи након ње, радници земљорадничке задруге „Агродунав“ из Каравукова, која је била ангажована на производњи и садњи расада лаванде, морали су с првим данима пролећа да пресаде највећи део површина издвојених за ову ретку медитеранску биљку. Мада није карактеристична за „дубоки континент“, захваљујући развоју посебних хибрида лаванда се тако, након јужне Мађарске, проширила и на север Србије, који, парадоксално, спада у делове наше земље са највећим бројем сунчаних дана. Ипак, власнице парцела опредељених за ову визуелно атрактивну и фармацеутски интересантну и профитабилну биљку с почетка лета имале су и прву резидбу која се изводи како би се у години након садње остварили већи приноси. На срећу, та лаванда ових дана први пут показује свој потенцијал, који ће од следеће године у потпуности бити на располагању за производњу етеричних уља и других производа по којима је ова биљка позната.

Лаванда је вишегодишња биљка која, поред саме декоративне улоге, даје етерична уља што представља један од најпознатијих и најчешће коришћених производа. Сушењем цвета добија се сировина која је употребљива на много начина, од прехране до козметике. Све то је тек на чланицама Удружења да открију и тако себи обезбеде додатан извор прихода, али и посао који ће им пружити задовољство и повезати их са другим сличним удружењима и активностима.

Иако се чини да лаванда не захтева велику негу, то у почетку никако није случај. Чланице Удружења „Лаванград“, које је формирано у оквиру пројекта, са седиштем у Бачком Моноштору, настоје да своје саднице одрже у најбољем стању уз редовну бригу повременим заливањем и окопавањем. Тридесетак жена и чланови њихових породица су свесни да су са лавандом ушли у поље које је, у нашим крајевима, мало коме познато, али сматрају да ће резултати превазићи њихове напоре и да ће већ следеће године, након прве праве „жетве“, имати завидне резултате и мотив да прошире своје засаде.

Текст и фото: М. Миљеновић