Банке очекују мање интересовање за други мораторијум
БЕОГРАД: Нови мораторијум у отплати кредита не прави никакве проблеме финансијској стабилности банака у Србији и оне ће моћи да га изнесу без проблема, рекао је данас у изјави за Танјуг генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић.
Он је оценио да је банкарски сектор ликвидан, стабилан, капитализован и додао да очекује да ће после свих мера подршке које су у Србији спроведе бити мање клијената који ће се определити за мораторијум.
Народна банка Србије јуче је донела одлуку о новом двомесечном мораторијуму у отплати кредита, а банке ће до 31. јула на својим интернет адресама поставити понуду за мораторијум.
"Уколико клијенти желе застој у отплати јако је битно да се не јаве банци, тако се аутоматски улази у застој у отплати, а ако се жели редовно плаћање месечних обавеза потребно је да се клијент јави банци", рекао је Васић.
Јављање је могуће телефоном, попуњавањем упитника, поштом, или лично доласком у експозитуру што је због епидемиолошких прилика најмање препоручљиво.
Он је оценио да је пословање банака у првих шест месеци ове године различито у односу на исти период прошле године јер је КОВИД битно свима пореметио планове.
"Ни на крај памети у децембру није било никоме да ће доћи до епидемије ових размера, која ће добрим делом успорити и зауставити економију", рекао је он.
Додао је да су полугодишњи резултати банака добри зато што су је у последњих неколико година банкарски сектор стабилан, високо ликвидан, а дошао је до потенцијала односно раста кредита, и тако је створена база и резерва.
"Банке из тог разлога могу да истрпе и поднесу, односно пруже максималну подршку стабилизацији финансијског система Србије", рекао је он.
Од почетка КОВИД кризе банкарски сектор је учествовао активно у више мере НБС и државној мери "гарантној шеми".
"Мораторијум од три месеца је банкарски сектор поднео и изнео, сада је други мораторијум, у међувремену имали и гарантну шему - где држава гарантује за кредите микро, малим и средњим предузећима и до сада је пласирано око милијарду евра, очекује се да до краја године буде још милијарду евра", каже он.
У међувремену била је и мера релаксирања месечних обавеза и рата, што је фактички репрограмирање постојећих обавеза и продужење готовинских кредита за додатних 24 месеца.