Занатско пиво неискоришћени потенцијал Србије

Иако су инсталисани капацитети свих пивара у Србији око 12 милиона хектолитара, годишња производња неколико година уназад је око пет милиона хектолитара пива. У томе занатска пива учествују са мање од једног процента.

Министар Милан Кркобабић истиче потребу да се Србија у финалној производњи убудуће више базира на домаћим сировинама.

„Морамо знатно да повећамо производњу неоправдано запостављеног домаћег хмеља, који по својим особеним својствима са нашег географског подручја, може да буде упечатљив састојак домаћег занатског пива. Производња занатског пива како у урбаним срединама, али и у оквиру пољопривредних газдинстава представља незаобилазан део укупне туристичке понуде, а посебно сеоског туризма”, наглашава Кркобабић.

Групација произвођача пива у Републици Србији годинама инсистира на смањењу фискалних намета, јер од укупне цене пива више од 35 одсто припада акцизи, што је највише у региону.

Проф. др Јан Кижгеци, члан Националног тима за препород села Србије, каже да у нашој земљи има довољно сировина за производњу занатског пива. Пивског јечма, од кога се производи пивски слад, затим хмеља, који даје горчину и који је (уз воду) обавезан састојак у производњи занатског пива, у Србији има довољно, а хмељ бисмо могли да производимо и за извоз.

Кижгеци наводи да је дугогодишњи просек у Србији, односно АП Војводини, износио око 1.500 хектара под хмељом, да би тај проценат пао на готово нулу, када су многе пиваре приватизоване, а нови власници увозили хмељ, да би сада поново почело сађење хмеља у околини Бачког Петровца.

Национални тим за препород села Србије позива повратнике и друге заинтересоване грађане да уложе свој новац у мини-пивару и производњу занатског пива и удружени конкуришу за подстицајна средства у оквиру програма „500 задруга у 500 села”.

Дејан Смиљанић, председник Удружења малих независних пивара Србије каже да после Београда, мини-пивара највише има у Новом Саду и Панчеву. Капацитет се креће од 100 до 2.000 литара по једном кувању.

Најзначајнија разлика занатског од стандардног пива је што се за занатско пиво користе сировине у изворном облику, а ферментација, одлежавање се раде на традиционалан начин – најчешће се не филтрира и не пастеризује (што отежава транспорт и продају).

Поред основних састојака – јечменог слада, хмеља и квасца, у занатска пива могу додавати и друге житарице, разни зачини, воће и поврће.

Смиљанић предлаже да држава помогне тако што ће омогућити равноправну продају занатског пива са ексклузивним продавцима – произвођачима.

Према подацима Привредне коморе Србије у Србији тренутно има око 40 регистрованих занатских пивара. Само у Београду их има више од 10, а разлог томе је у релативно великој потражњи београдског тржишта.

Занатски произвођачи пива из Србије не производе велике количине, али асортиманом пива проширују понуду на тржишту.

На тржишту САД, једном од највећих на свету по производњи занатског пива, тзв. крафт пиво учествује са више од 12 процената. У окружењу највише мини-пивара има у Чешкој, Словачкој, Мађарској и Хрватској.

У ЕУ се годишње произведе око 390 милиона хектолитара пива. Две трећине пива који садржи алкохол произведен у ЕУ долази из шест држава чланица. Немачка је била највећи произвођач у 2018. години са производњом од 83 милиона хектолитара (свако пето пиво које садржи алкохол произведено у ЕУ потиче из Немачке). Следе: Велика Британија, Пољска, Холандија, Француска.

З. Делић