Рекордне цене и потражња за племенитим металима на светским берзама
Пандемија коронавируса донела је низ промена у пословању у целом свету, поједини сектори готово да уопште не раде, поједини производи уопште се не купују, а готово да нема сектора у привреди у којој се није осетио пад потражње.
Због тога су се они који имају новца окренули оним робама које пружају сигурност и омогућавају касније улагање - па је у свету порасла потражња и за златом и сребром.
Наиме, вредност сребра је последњих месеци значајно порасла, а скок је већи од оног који је забалежило злато. Тако је сребро скочило за 70 одсто, а злато је добило на вредности 24 процента. Од почетка јуна цена сребра је порасла за 12 процената, а злато је у истом временском периоду поскупело свега пет одсто. Почетком ове недеље цена сребра премашила је 20 долара, а на врхунцу је фина унца (31,1 грам) овог племенитог метала коштала 20,43 долара, што је највиша цена од 2016. године. Истовремено, знатно је опао однос цена сребра и злата иако је још увек прилично изнад дугогодишњег просека. Због тога експерти виде простор за даљи раст цене сребра, пошто је оно јефтиније од злата и процењује се да би цена унце могла да достигне и 28 долара.
Највећи утицај на цену сребра има то колика је његова цена на берзи, а цена грама сребра зависи од тога колико је чистог сребра заступљено у легури. Цена сребра у откупу се одређује по томе, а оно које садржи ознаку 925, што значи да има 92,5 посто саребра кошта око 0,31 евро по граму. Наравно, у зависности од заступљености сребра у легури цене су више и ниже, а крећу се од 0,33 евра за оно с ознаком 999 до 0,17 евра по граму за сребро које носи ознаку 500.
И док на светском тржишту цена сребра расте, на домаћем готово да нема промене, а ни интересовање за куповину није веће. Наиме, док је за грам сребра на берзи потребно око 60 динара, у Србији грам сребра, у (откупу) кошта упола мање, односно око 30 динара. По речима оних који овај племенити метал обрађују - промена цене сребра на светским берзама није се готово уопште одразла на цену накита, а слично је и кад је реч о потражњи. Међутим, има и оних који указују да промена, односно повећање цене сребра није имало никакав утицај на цену накита не само у последње време већ много дуже.
За то време, у свету трговци племенитим металима извештавају о огромној потражњи сребра и истичу да се сребрни пакети купује као инструмент сигурности. То је сигурно добар корак за оне који имају новца јер би, у случају да дође до инфлације, поседовање пламенитих метала обезебдило сигурност онима који имају сребро или злато. Пандемија кроронавируса сигурно је допринела расту цене и злата и сребра, а могло би се очекивати и њихов даљи раст пошто се не зна колико дуго ће садашња ситуација с КОВИД-19 трајати.
Иначе, сребро се много више него злато користи у индустрији и овај племенити метал веома зависи од развоја ситуације на тржишту, односно прилика и изгледа за пословање које се компанијама указује на њему, па је лагани економски опоравак последњих недеља можда додатно подржао цену сребра. Уз то, добро је познато и да се сребро вековима користило као платежно средство.
Д. Млађеновић