Мали: Мере да подстакну привреду и сачувају радна места
БЕОГРАД: „Држава је преузела на себе највећи терет кризе и помогла привреди, чиме је спречен најгори сценарио отпуштања радника, а у сарадњи са привредом разматраће се коначни ефекти мера и томе каква врста помоћи им је даље потребна”, рекао је министар финансија Синиша Мали.
Он је гостујући у емисји „Око“ на РТС рекао да ефекат мера да буде такав да подстакне раст привреде и сачува радна места.
Истиче да је држава изашла са озбиљним и свеобухватним пакетом мера помоћи привреди и да је преузела највећи терет кризе.
Истиче да се мере још примењују и да ће се у септембру видети право стање ствари.
„Најреалније је да о ефектима говоримо и септембру јер је ово месец у коме још важи подршка и мере за ублажавање последице Ковида, а тада ћемо знати какви су приливи, како је реговала ЕУ на овај пакет помоћи, како нам иде са извозом, затим какав је здравствена ситуација...“, рекао је Мали.
Након тога, каже, разматраће се конкретније какав је пакет мера или подршке даље потребан привреди, истиче.
„У овом тренутку досадашњи ефекат мера је такав да нема масовних отпуштања радника, што је сценарио и у многим јачим земљама од наше, нема затварања фабрика, продавнице су нам све време биле пуне“, рекао је Мали.
Наводи и да нико не може да предвиди каква ће ситуација услед корона вируса бити наредних месеци и да се у сарадњи са Републичким заводом за статистику и ПКС ради истраживање, односно анкета у предузећима о томе са каквим се изазовима суочавају, и како функционишу.
„Оно што је веома важно је да постоји поверење између владе, државе и привреде. Слушамо се међусобно, и радимо заједно, тако је дефинисан први сет мера, а сада ћемо даље да видимо како можемо да подржимо привреду“, рекао је Мали.
Министар финансија каже да је ситуација озбиљна, али да се показало да можемо да се носимо са њом и боримо за свако радно место.
Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж рекао је да је влада реаговала брзо и адекватно да сачува „кичму привреде“ и да је важно да није дошло до отпуштања радника.
Чадеж каже да ће даље бити тешко као и свуда у свету, али да је урађено све што је могло да проблема у привреди буде што мање.
Истакао је да је сада пажња усмерена на то да се види који сектори су највише погођени и коме је највише потребна помоћ.
„Немамо више могућности да помажемо линеарно свим секторима. Сада радимо детаљну анализу где можемо највише да помогнемо и где је то најпотребније“, рекао је Чадеж.
В.д. генералног директора компаније „Металац“ Радмила Трифуновић каже да су се у тој компанији врло брзо прилагодили околностима и да је јасно да тешка времена тек иду будући да је криза глобална.
Она каже да су мере подршке владе биле од велике помоћи том предузећу које је, како наводи, користило сва три вида помоћи а најважније им је била могућност одлагања пореза и доприноса.
Истиче да је у оваквој ситуацији за њих било најважније да сачувају здравље људи и одрже ликвидност.
Председник Регионалне привредне коморе Ниш Александар Милићевић рекао је да су погођене све гране привреде, неке више- текстилна индустрија, хотелска индустрија, сектор путничког транспорта...
Очекује се, каже, да кроз повластице или директна давања држава помогне да ти сектори преживе кризу.