Обележено 22 године од масовне отмице ораховачких Срба

Спасић је рекао да је ово први пут од отварања Спомен-собе “Косметске жртве” да је та просторија потпуно празна, и да је Удружење одлучило да подржи одлуку Кризног штаба и државе о забрани окупљања, те да нису позване ни породице киднапованих ораховачких Срба, нити званичници Србије.

Он наглашава да је битно да слика Спомен-собе и слике киднапованих ораховачких Срба оду у свету.

Навео је да је на данашњи дан 1998. из својих кућа киднаповано на десетине ораховачких Срба, да су највећу трагедију доживеле породице из села Ретимља и Оптеруша и да су киднаповане читаве породице Божанић, Николић и Бажић.

“Нажалост до данас наше породице нису дочекале правду”, рекао је Спасић и навео да Удружење тражи одговорност за киднаповане и убијене цивиле, војнике и полицајце 1998. године.

Каже да су војне и полицијске архиве одавно отворене, да се оне налазе у Хашком трибуналу где су, каже, осуђени једино српски генерали по командној одговорности, те да држава Србија мора да захтева да се отворе досијеи терористичке УЧК.

“Без отварања архиве УЧК никада нећемо сазнати где су држани киднаповани Срби и где су масовне гробнице наших мученика”, каже Спасић.

Нагласио је да породице несталих и киднапованих имају право на истину и на правду, те поручио да нажалост Хашки трибунал није дао правду и да се плаше да ни Специјални суд неће бити праведан.

“Убеђени смо да нико од команданата УЧК неће бити ухапшен, а камоли бити осуђен”, рекао је Спасић.

Каже да су у Спомен-соби “Косметске жртве” фотографије више од 3.500 жртава и позива државу да у Бриселу стане иза својих жртава и да коначно вође тероритистичке УЧК одговарају за злочине, јер ће, додаје, у противном породице несталих бити дотучене.