Прва клапа "Хаџијиног звона" и "Нечисте крви" 12. августа у Рипњу
БЕОГРАД: Прва клапа филма "Хаџијино звоно" и серије "Нечиста крв" пашће 12. августа у Рипњу, а планирано је да снимање траје 84 дана, најављено је из Филмског центра Србије.
Агенција Пајпер је пет месеци радила опсежан кастинг.
Очекује се да ће филм "Хаџијино звоно" и серија "Нечиста крв" пред публику стићи током 2021. године.
У Рипњу подно Авале већ готово два месеца теку опсежни сценографски радови и припреме за снимање амбициозног филмско-серијског пројекта заснованог на књижевном опусу Боре Станковића, по сценарију култног српског синеасте Воје Нановића и у режији Милутина Петровића и Горана Станковића.
У продукцији београдске продукцијске куће This анд That Продуцтионс, на чијем челу је Снежана ван Хаувелинген, познати сценограф Миленко Миле Јеремић и његов тим већ седам недеља раде на филмској реплици деветнаестовековног Врања.
Радови су поодмакли и отприлике су негде на половини, а ова велика сценографија обухвата читав један град и низ пратећих објеката, укључујући Хаџи Трифунову кућу, градски хан, трг са пијацом, сахат кулу, магазу, џамије, путујуће луткарско позориште...
У питању је један од највећих и најамбициознијих филмских сетова насталих у XXI веку за потребе снимање једног српског остварења.
Реномирани сценограф Миленко Миле Јеремић је током своје дуге и успешене каријере радио на култним филмовима "Валтер брани Сарајево", "Бановић Страхиња", "Маратонци трче почасни круг", "Сеобе", "Лепа села лепо горе", "Живот је чудо", "Црна мачка, бели мачор"и многим другим, а значајан је и његов рад на телевизији (серије "Повратак отписаних", "Корени", "Жмурке"...).
Јеремић је недавно са продукцијском кућом This анд That Продуцтионс сарађивао и на настанку филма "Мрак" у режији Душана Милића који је тренутно у фази постпродукције.
Филмски центар Србије је подржао развој и продукцију филма "Хаџијино звоно", а Медиа је подржала пројекат у целини, препознавши његов значај, квалитет и потенцијал.
Сценарио за десетоделну серију "Нечиста крв" написао је Војислав Воја Нановић (1922-1983) још током прве половине седамдесетих година прошлог века.
Нановић је приповетке, драме и романе чувеног српског писца Борисава Боре Станковића повезао у разгранату породичну сагу која обухвата период од 40 година.
Поред незаобилазног романа "Нечиста крв" у чијем је средишту трагична судбина лепе Софке, грађа за сценарио серије обухвата драме "Ташана", "Коштана" и "Јовча", збирку приповедака "Божји људи"...
Серија "Нечиста крв" имаће десет епизода.
Три почетне епизоде фокусирају се на живот Хаџи Трифуна, деде чувене Софке из "Нечисте крви".
Прича филма прати Трифуна, богатог предводника хришћанске мањине у деветнаестовековном Врању, који, покушавајући да очува своје богатство и моћ, покреће низ догађаја који ће изазвати ужасне последице по његову породицу.
Кључни Петровићеви сарадници на филму и првих пет епизода биће директор фотографије Ерол Зубчевић и монтажер Петар Јаконић.
Других пет епизода серије режира млади Горан Станковић, а са њим ће најтешње радити директор фотографије Александар Караулић и монтажер Урош Максимовић.
Костимографкиња комплетног пројекта је Марина Меденица, за маску је задужена Душица Вуксановић, док музику компонује Алекса Ранђеловић.
Директор филма и серије је Иван Крстовић, Саша Радојевић је уредник серије, а пројекат настаје у продукцији продукцијске куће This анд That Продуцтионс (филм и серија) и РТС-а (серија), као и уз подршку ФЦС-а и Медиа програма.
Истакнута драмтуршкиња Милена Марковић адаптирала је три прве епизоде и сценарио за филм, док су на преосталим епизодама радили млади сценаристи Дејан Прчић (од 4. до 10. епизоде) и Катарина Митровић (4. и 5. епизода).
Нановићев сценарио за серију је једно време био изгубљен, али је управо редитељ Милутин Петровић успео да пронађе "последњи примерак из осамдесетих" и тако га спасе од заборава и нестанка.