Цене у Србији 43 одсто ниже од просека у ЕУ
На основу података Еуростата везаних за висину потрошачких цена у Европској унији и другим земаљама Европе, оне које су важиле прошле године у Србији биле су готово упола мање него у земљама ЕУ јер је индекс цена био 57, што је сврстава међу земље у којима су трошкови потрошачке корпе нижи него у земљама у ЕУ.
Просто речено оно што у ЕУ кошта у просеку 100 евра код нас је 57 евра.
Подаци Еуростата засновани су на резултатима истраживања цена више од 2.000 производа широке потрошње и услуга у Европи, а земље у којима је индекс нивоа цена већи од 100 припадају оним које су релативно скупље од просека ЕУ, а уз индекс нижи од 100, земља је релативно јефтинија од просека ЕУ. Исти индекс цена као и Србија забележиле су Албанија и Црна Гора, у Босни и Херцеговини инедекс цена био је 55 посто просека ЕУ, Северној Македонији 50. Од земаља ЕУ, Данска је с 141 посто просека ЕУ прошле године имала највиши ниво цена, а најнижи индекс цена је у Бугарској - 53 посто и Румунији - 55 посто.
Треба рећи да подаци Еуростата показују укупне нивое цена који се односе на издатке за крајњу потрошњу домаћинстава, који се састоји од свих расхода које једно домаћинства издваја за робе и услуге, укључујући и најамнине за становање. Реч је трошковима за храну и безалкохолна пића, алкохолна пића и дуван, одећу, телкомуникације и електронику, лични превоз, опрему, резервне делове и гориво, те ресторане и хотеле.
У Србији је достигнут висок ниво просека ЕУ када су у питању трошкови превоза, опреме, резервних деловаи горива јер се зауставио на 86 одсто европског просека. Веома су слични проценти и у земљама у окруежењу - у БиХ 85 посто просека ЕУ, Албанији - 89 посто, Црној Гори 85 посто и Северној Македонији 90 посто просека ЕУ. Од земаља ЕУ просек ових цена највиши је у Данској - 138 посто просека ЕУ, а најмањи у Словачкој - 82.
Када је реч о прошлогодишњем нивоу цена упоредиве корпе хране и безалкохолних пића у земљама ЕУ може се видети да су разлике велике. Тако су трошкови за те намене у Румунији били на нивоу 66 посто просека у ЕУ, а у Данској 129. Трошкови које су грађани Србије издвајали за те намане били су на нивоу 78 посто пресека ЕУ, у БиХ 76 посто, Албанији 82 посто, Црној Гори 79 посто, а Северној Македонији 61 посто.
Познато је да грађани Србије доста новца издвајају за алкохолна пића и дуван, а тако је било и прошле године када је тај издатак достигао 62 посто пресека ЕУ. У БиХ је издатак је био 60 посто просека ЕУ, Албанији 68 посто, Црној Гори 74 посто, а у Северној Македонији се на име тих трошкова издвајало мање од 50 посто просека ЕУ - 48. У ЕУ је најнижи ниво цена за алкохолна пића и дуван регистрован у Бугарској - 62 посто просека, а највиши у Ирској - 188 посто просека. Видљиво је да су разлике у ценама значајне, а оне су последица разлика у опорезивању тих производа у државама.
Велике разлике постоје и у нивоу цена у категорији ресторани и хотели, па су се у ЕУ кретали од - 45 посто просека ЕУ, колико је забележено у Бугарској до чак 156 посто просека ЕУ у Данској . Србија је у овој категорији достигла ниво од 51 посто просека ЕУ, БиХ - 55 посто, Албанија - 46 посто, Црна Гора - 57 посто, а Северна Македонија 45 посто.
Трошкови намењени куповини одеће показују мању разлику цена у земљама ЕУ, а слично је и у нашем региону. У Србији је достигнут ниво од 94 посто пресека ЕУ, БиХ - 95 посто, Албанији - 97 посто Црној Гори - 88 посто, а у Северној Македонији 76 посто просека ЕУ. Што се тиче земаља ЕУ, у Бугарској је за ове трошкове достигнут ниво од 79 посто просека ЕУ, а у Данској 132 посто тог просека.
Веома су занимљиви подаци Еуростата када су у питању трошкови за телевизоре, аудио системе, фотоапарате, рачунаре, мониторе, штампаче, скенере, софтвере... јер су цене у Србији премашиле просек ЕУ. На име ових трошкова потребно је 113 посто просека ЕУ, а више него у Србији потребно је само грађанима Исланда - 134 посто просека ЕУ. И у зељама у нашем окружењу је слично - у БиХ ти трошкови достижу ниво од 107 посто просека ЕУ, Албанији 106 посто, Црној Гори 102 посто и Северној Македонији 97 посто просека ЕУ.
Д. Млађеновић