Градски стадион крај Тисе у Бечеју радилиште и градилиште
Читаво пролеће није било никога на Градском стадиону у Бечеју, а сада је атрактивни објекат крај Тисе постао градилиште и радилиште.
Српсколигаш ОФК Бечеј 1918 почео је, после 105 дана, припреме за нову сезону, а мајстори су наставили започете радове око изградње терена с вештачком подлогом.
- Многи су склони да нам пребаце да је градилиште могло да се отвори раније, али није. Терен је донација, преко суперлигаша ТСЦ-а, из Мађарске и мајстори који га раде нису могли, у време ванредне ситуације и касније мера због коронавируса, да допутују из Будимпеште. Сада су ту и вредно раде. Почело је постављање вештачке подлоге и већ се назире како ће изгледати терен на ком ће се одвијати тренинзи свих узрасних категорија и играти пријатељске утакмице кад временски услови нису повољни. Изградњом терена с вештачком подлогом, главни травнати терен биће место на ком ће се играти само званичне утакмице за бодове или Куп сусрети – каже први клупски оперативац, потпредседник клуба Недељко Васић.
Дуга пауза и кишни период допринели су да главни терен добије јарко зелену боју, а травната површина буде густа као четка.
- Травнати терен више неће зависити од временских услова, јер смо одлучили да уградимо систем за аутоматско заливање. Имајући у виду да се на њему неће тренирати, већ само играти утакмице, онда ривали више неће имати разлога да га зову грбавица. Ово је клупска инвестиција вредна око пола милиона динара. Кад је инфраструктура у питању, не задовољавамо се тиме. Ускоро почиње крчење јасенове шуме иза западне трибине, како би се у догледно време изградила још два помоћна терена с травнатом површином, чиме би се заокружио комплекс фудбалских терена - додаје Васић.
Одустало се, за сада, од покривања постојеће трибине, што значи да љубитељи фудбала неће имати оптималне услове за праћење утакмица по киши и снегу. По свему судећи неће бити постављене ни трибине на источној страни стадиона. То је требала да буде донација и ако се реализује, биће постављена уз терен с вештачком подлогом.
Текст и фото: В. Јанков