Како што лакше поднети и заштити се од тропских врућина

Како би што лакше поднели најављене тропске температуре, докторка Нада Мацура саветује да се уноси довољно течности, да исхрана буде нискокалорична и одевање адекватно, као и да се не занемарују физичке активности.

Мацура за Танјуг каже да је важно да у данима који долазе исхрана буде богата витаминим и минералима и да због појачаног знојења треба уносити што више воћа и поврћа.

''Takođе, јести што више рибе, што мање прженог меса, а најбоље је да се храна припрема на пари. Исхрана треба да буде нискокалорична да се не ослобађа висока температура тела'', навела је Мацура.

Како каже, осим исхране, важно је прилагодити и одевање временским условима, те препоручује да се носе светлије нијансе одеће, а да се на откривени део тела наносе средства за сунчање са заштитним фактором.

''Главу треба покрити шеширом, платненом капом, качкетом, а због високог УВ зрачења очи треба заштити наочарима за сунце'', наводи Мацура.

Упозорава да на великим врућинама може доћи до дехидрације организма уколико се не уноси довољно течности.

Како објашњава, због дехидрираности организма ''trpе'' сви органи, а највише штети срчаним болесницима и хипертоничарима.

''Toplo време изазива ширење крвних судова, то су елементи који изазивају пад артеријског крвног притиска што доводи до колапса, сунчанице или топлотног удара'', наводи Мацура.

Саветује да се без флашице са водом или расхлађеном лимунадом не излази напоље, а они којима шећер варира у току дана требало би да код себе имају коцку шећера.

Да би се лакше поднеле врућине важно је имати и довољно сна, а будући да се најављују и топле ноћи, Мацура саветује да се клима уређаји опрезно користе и да су добро очишћени, као и да се одржава хигијена стана или куће како прашина, кроз климу, не би циркулисала у затвореном простору.

како је ношење маски обавезно је у јавном превозу, Мацура каже да је многима то непријатно на високим температурама, због чега саветује да се јавни превоз користи само када је то заиста неопходно - због одласка на лекарски преглед или да се обаве неодложне послове.

''Препорука је да се превоз користи до дестинација које нису далеке и најбоље би било да се у раним јутарњим сатима обаве све послове и избегава време када запослени иду на посао или се враћају'', напомиње Мацура.

Објашњава да врућине најтеже подносе хипертоничари, односно, особе са високим крвним притиском којима се препоручује да у тим данима смање дозу прописане терапије у консултацији са лекаром.

''Trеba да прилагоде терапију временским условима да не би дошло до хипотензије, губитка свести, колапса или евентуално сунчанице или топлотног удара'', каже Мацура.

Спарно и топло време не погодује ни срчаним болесницима којима се саветује да излазе пре подне, до 10 сати и да до 17 часова немају физичке активности, док се шетња препоручује у вечерњим сатима.

Мацура каже и да врућине не пријају ни психијатријским болесницима које додатно узнемирује и ситуација са корона вирусом због чега, напомиње она, породица мора да обрати пажњу на њих и прати да ли редовно узимају терапију.

Недоумицу да ли је телесна температура повишена због дугог боравка на сунцу или постоји сумња на инфицираност корона вирусом, разјасниће пропратни сигнали, појашњава Мацура.

''Ако је неко провео цео дан на сунцу или на плажи, повишена температура је последица временских прилика, али ако неко има температура 37,2, а није био на сунцу, то је индикација да је можда присутан вирус уз друге симптоме као што су цурење носа, кијавица, гребање у грлу, отежан дах...'', каже Мацура и саветује да се у том случају особа јави у ковид амбуланту.