Летња сцена за Новосадска позоришта као пројекат КЦНС
Има више од месеца када су започели разговори, а затим и преговори о наставку рада новосадских позоришта, после ванредног стања.
Услови су диктирали сцену на отвореном, лето је дошло, али летња сцена још увек није. Прве прогнозе су биле да ће почети са радом почетком јула...
Како открива директор Позоришта младих, Михајло Несторовић, они су први спремили репертоар и предлог Градској управи да им изда дозволу за играње представа на рукометном игралишту иза Соколског дома. У причу се укључио и директор Стеријиног позорја, Мирослав Мики Радоњић, који је предложио да сва позоришта наступе заједнички и затраже од Градске управе помоћ за постављање јединствене летње сцене. До дијалога је дошло. У њега су били укључени још управници Новосадског позоришта/ Ујвидеки синхаз Валентин Венцел, Српског народног позоришта Зоран Ђерић, а на предлог Градске управе за културу и Културни центар Новог Сада, као носилац пројекта летње сцене која би требало да буде постављења на месту некадашњег Биоскопа „Звезда“, у Католичкој порти.
Но, познато је од раније, тај простор имовински-правно није чист. Као ни физички, јер је запуштен и руиниран. Незванично, сама бина била би нова, већ постојећа, коју је Нови Сад добио на једном од ИПА пројеката. Део почетног застоја догодио се и због неопходне комуникације са Европском комисијом, око њене пренамене.
Поводом питања летње сцене за новосадска позоришта, за „Дневник“ се званично огласио и Културни центар Новог Сада.
- У току је реконструкција објекта некадашњег Летњег биоскопа. Културни центар Новог Сада је у протекле две године, уз подршку Града Новог Сада, Градске управе са културу и члана Градског већа задуженог за културу Далибора Рожића, припремао пројекат за оживљавање простора који је некада био омиљено место многих суграђана – наводи се у саопштењу КЦНС. - Као носилац пројекта, чекали смо да се заврше све потребне правне процедуре у вези са поменутом парцелом. Наредна фаза је процена и израда пројекта за реконструкцију. Реконструисани објекат служио би за потребе организовања културних догађаја. У његово оживљавање укључене су и следеће градске институције: Новосадско позориште, Српско народно позориште, Стеријино позорје и Позориште младих.
На потпитање о динамици радова, из Културног центра Новог Сада није било могуће добити прецизан одговор. Ипак, познато је да би градске службе требале прво да уреде простор за да даље интервенције, урбанистичке и архитектонске, инфраструктурне... Намера је да девастирани простор буде функционалан, сигуран и дугорочно поуздан. Најоптималније прогнозе су да ће за своју намену – позоришта која би требало да изађу на сцену, бити спреман крајем августа.
И. Бурић
