Младићи из Јаше Томића организовали акцију чишћења канала
Јаша Томић, мало место уз границу с Румунијом има око 3.000 становника који се још сећају великих поплава из 2005. године када се излио Тамиш и поплавио село.
Недуго након тога више од 450 мештана је напустило Јашу иако је држава изградила скоро 400 кућа и скоро исто толико обновила. Поред тога као и у свим малим војвођанским срединама посла нема, па млади углавном одлазе у градове. Ипак група момака из Јаше - Милош Раич, Живан Сувочарев, Марко Бајус, Јован Славковић и Никола Радивој одлучили су да то промене, ураде нешто корисно, улепшају своје село и дају пример вршњацима. Они су организовали акцију чишћења канала Јер и уређивање старог моста с почетка 18. века који се пружа преко њега. Како каже Милош Раич, село Јаша Томић има изузетно богату историју али и природу коју ти момци желе да сачувају. Током акције скупили су више десетина џакова смећа и уређен је прилаз каналу. Ипак посла и даље има, а за почетак планирају да поставе две корпе за отпатке и таблу на којој ће бити написана кратка историја као и легенда о мосту.
- Да би мештани стигли до прелепог шеталишта које је окружено дудовима и боровима, као и до спортских терена, морају прећи преко тог моста испод ког протиче канал Јер – објашњава Милош.
- Мост служи и као место где се окупља омладина али пошто нису постављене корпе за смеће, сви отпаци заврше око моста и у каналу. Та ружна слика смећа и корова које неконтролисано расте био нам је мотив да предузмемо нешто, те смо се договорили да се једног јутра нађемо и с речи пређемо на дела, а убрзо су нам се прикључили другари. Било нам је потребно само два дана да очистимо канал и уредимо простор око моста, што нас је подстакло да очистимо простор око и испод Жутог моста који се налази на улазу у село, а стигли смо и да окречимо фудбалско игралиште.
Момци скромно кажу да им ништа није било тешко урадити, чак ни улазак у муљевиту и устајалу воду, јер су знали да ће њихово место изгледати много лепше након акције. Смећа, грмља и рушевина од моста је било много, па су младићи ручно покупили онолико колико су могли, али напомињу да би се Јар темељно очистио потребна је механизација коју нажалост не могу сами да приуште.
- Настојимо да очувамо културну и природну баштину нашег села, на коју су мештани изузетно поносни. То можемо да учинимо тако што ћемо водити рачуна о екологији места које су најпосећеније у Јаши, као и да уз сваку стару грађевину попут цркве, каменог моста, дома културе стоји табла с историјским подацима и легендом или занимљивом причом која се везује за тај објекат како би млади увидели да се богатство не налази стотинама километара удаљено него да је оно у нашем малом селу – каже Милош Раич. - Људи како у градовима тако и у селима у нашој држави веома мало су еколошки освешћени и не схватају да неодговорним понашањем све више штете природи, па уколико се овако настави не предвиђам светлу будућност. Тешко ми је да поверујем да се на том пољу наша схватања толико разликују од на пример Словенаца, с којима смо до пре неколико деценија делили државу и од којих смо удаљени само 350 километара, а који су у самом врху у Европи када се говори о екологији и очувању животне средине. Најважније је да не седимо скрштених руку већ да предузмемо нешто и да будемо пример другима како се треба понашати.
Реакције локалне самоуправе нажалост није уопште било, иако су се момци надали да ће добити макар yakovе за смеће или да ће им бити обезбеђен превоз отпада до депоније. Ипак комшије и мештани препознали су иницијативу и обећали су да ће им притећи у помоћ у будућности, чим ови млади чувари животне средине уграбе мало слободног времена и баце се у нове радне победе.
Мост од цигала преко канала Јер у Јаши Томићу, преко ког се још увек одвија саобраћај, додуше не и теретни, изграђен је почетком 18. века, па га је зуб времена озбиљно нагризао те се он данас налази у лошем стању, а новца за његову поправку се тешко може обезбедити. Међутим, момци из Јаше апелују да се ипак пронађе неко решење за поправку моста али да се очува његов аутентичан изглед, јер које место се још може похвалити ћупријом старом скоро три века.
Силвиа Ковач