Јарковчани се одужили знаменитом хирургу
ЈАРКОВАЦ: Нова спомен- биста др Станислава Букурова постављена је у парку у Јарковцу, поред сеоске амбуланте која носи часно име овог знаменитог хирурга.
Спомен-биста је била постављена још 1988. године, али је пре десетак година украдена. Зато је покренута акција за њено поновно постављање, и уз подршку локалне самоуправе то је и остварено.
- Нову бисту радио је професор на београдском Факултету примењених уметности Ненад Вацић, чија супруга Гордана је пореклом из Јарковца. Доктор Букуров је био човек који је волео Јарковац и по његовој жељи овде је и сахрањен – каже заменица председника општине Сечањ Љиљана Китић.
Како се наводи у биографији, Станислав Букуров рођен је 19. јула 1905. године у Зрењанину, у чиновничкој породици која потиче из села Јарковац. Основну школу и гимназију је завршио у Зрењанину, а на Медицинском факултету у Београду дипломирао је 1931. године.
Специјализацију из опште хирургије започео је 1933. године на Првој хируршкој клиници, а 1937. постао је специјалиста хирург. Септембра 1944. године напустио је рад на клиници и дошао је у Јарковац. У току борби за ослобођење земље радио је у прихватним амбулантама у Банату. Октобра 1944. године ступио је у Народноослободилачку војску, у којој је био управник хируршког одељења Главне војне болнице. Четири месеца боравио је и на усавршавању на Војномедицинској академији у Лењинграду.
У звање асистента уведен је 1947. у Првој хирушкој клиници, а затим и у звање доцента. За редовног професора хирургије на Медицинском факултету у Београду изабран је 1960. године. Био је и хонорарни професор хирургије на Стоматолошком факултету у Београду, као и један од оснивача Више медицинске школе. Обављао је и функције шефа катедре хирургије на београдском Медицинском факултету и председника Удружења наставника Медицинског факултета.
Станислав Букуров је говорио немачки, мађарски, француски и руски језик. У својству уредника уџбеника „Хирургија” 1974. године примио је Октобарску награду Београда, а 22. априла 1976. изабран је за дописног члана САНУ. Био је члан бројних међународних угледних асоцијација, поред осталог Француске академије и удружења хирурга, Румунског удружења хирурга и других. Носилац је бројних признања и одликовања.
После одласка у пензију био је хирург консултант и оператор на Хируршком одељењу болнице у Прибоју. Умро је 10. новембра 1985. године у Београду, а сахрањен је у Јарковцу. Дом здравља у овом селу и централни трг носе његово име.
Ж. Балабан