За даљу дигиталну трансформацију нужан закон о криптоимовини

У Народној банци Србије (НБС) додају да је циљ доношења правне регулативе, на којој ће у наредних пола године радити представници неколико институција, пре свега унапређење правне сигурности у трансакцијама са криптоимовином, заштита инвестирања у криптоимовину и боља позиција Србије у међународним оквирима у смислу атрактивности пословног амбијента везаног за трговину крипто-имовином.



"Један од даљих корака у дигиталној трансформацији привредног амбијента у Републици Србији је регулисање крипто-имовинских права", каже за Танјуг вицегувернер НБС Драгана Станић наводећи да је Централна банка неодвојиви део овог процеса.



Подсећа да је у prеthodnom периоду у процесу дигитализације НБС имплементирала низ међународних препорука.



"На предлог гувернера НБС, та област је делимично већ и регулисана у нашој земљи, односно још 2017. године у наш правни оквир су имплементиране међународне препоруке ФАТФ-а у вези са спречавањем прања новца и финансирањем тероризма", објашњава Станић и додаје да су од тада и крипто-мењачнице и платформе за трговину виртуелним валутама под надзором НБС.



Представници блокчејн индустрије у Србији кажу да је важно правно регулисати ову област јер ће то омогућити нашим компанијама да остану у земљи, односно да не отварају своја представништва у другим државама.



Српска блокчејн иницијатива је настала као удружење фирми које се баве блокчејном, али чланице су и фирме из другачијих области пословања.



Блокчејн је нова технологија која је омогућила да се без посредника повеже много играча на тржишту.



Прво је то урађено у финансијском систему са криптовалутама али све више га видимо у другим деловима финансијског система, суплај чејну (supply chain - ланац снабдевања), у примена софтвера везано за дигитални идентитет...,наводи председник Српске блокчејн иницијативе Иван Бјелајац.



Блокчејн је довео, према оцени Бјелајца, до демократизације података у свету.



Међутим, цела ова област нигде у свету није у потпуности регулисана законским решењима.



"Важно је да се тржиште код нас регулише законом како домаће фирме не би отварале представништва у другим државама које буду ову област прве регулисале", истиче Бјелајац.



Нема тачног податка колико има фирми које се баве блокчејном у нашој земљи, процена је око 400, али обзиром да свака софтверска фирма може да се бави и овим сегментом, могуће је да је та цифра значајно већа.



"Доста је тешко рећи колико има фирми и појединаца које се баве овом технологијом у земљи. Свака софтверска фирма у Србији може лако ући у овај сектор. Рекао бих да је доста Срба и српских фирми ушло у овај свет, има доста Срба по иностранству који се баве блокчејном као и домаћих компанија".



Србија је, додаје, била једна од земаља пионира у примени блокчејн технологије те се представници ове заједнице надају да ће будућа законска решења донети јасна правила у овом делу ИТ индустрије.