Војводину је најлакше упознати вожњом бициклистичким рутама  

Због познатих проблема, сва путовања и у региону и на неке даље дестинације су под великим знаком питања за ову сезону, што је условило већу потражњу за домаћом понудом. У Туристичкој организацији Војводине, кажу да подаци са терена говоре да су већ у овом тренутку резервисани скоро па сви капацитети на подручју Војводине чему су доста допринели и ваучери које је поделила држава.  

Туристичка понуда Војводине је, како појашњавају у ТОВ-у, у сталном развоју и то у више праваца који су се до сада испрофилисали.

- Оно што се тражи и развија су карактеристични равничарски амбијент на салашима око Новог Сада и Суботице, али и широм Војводине, затим вински туризам у сва три виногорја (суботичко, фрушкогорско и вршачко) где је све више винарија које се баве и угоститељством. Посебна је понуда Националног парка и комплетне Фрушке горе, а за љубитеље нетакнуте природе ту су још и бројна заштићена подручја и станишта ретких биљних и животињских врста која су најчешће у близини река и језера, а свакако вреди обићи дворце и каштеле са занимљивим причама којих има у сваком делу Војводине - истиче Милица Шушнић.

Према њеним речима, подаци из Инфо центра ТОВ (који је поново отворен пре неколико дана) говоре да туристи у Војводину стижу највише “у потрази” за активним одмором, а један од најактивнијих је свакако циклотуризам где Војводина има савршене услове за његов даљи развој.

- Кроз Србију, а и кроз Војводину пролазе три велике европске бициклистичке руте – ЕуроВело 6, ЕВ 11 и ЕВ 13 на којима је из године у годину све више и страних и домаћих бициклиста. Управо због тога, али и због одличних услова за циклотуризам у Војводини, недавно смо покренули промотивну кампању како би представили све оно што се на тим рутама може видети, али и да би локално становништо подстакли да осмисле и прилагоде понуду туристима који стижу на два точка – појашњава Милица Шушнић.

Прецизне евиденције о броју бициклиста још увек нема, али на основу неких постојећих бројача, током прошле године је бициклистичким рутама кроз Војводину прошло око 10.000 бициклиста, али се претпоставља да је њихов број  много већи.  

- Најпопуларнија је рута ЕуроВело 6, такозвана Дунавска рута, која у нашу земљу улази на северу Војводине, код Бачког Брега, а излази након 667 км код Неготина. Већ на самом почетку наилази се на чувену Ајфелову преводницу у Бездану која је први објекат у Европи где је примењено подводно бетонирање. Ту почиње и Специјални резерват природе Горње Подунавље, а већ у Сомбору и Апатину постоје и бициклистички кампови – наводе у ТОВ-у.

Пре неколико година, на Фрушкој Гори је успостављен и систем бициклистичких стаза, међу којима је најинтересантнија тура јужним обронцима ове планине, где у оквиру 80 км мало напорније маунтин-бајк туре можете обићи све манастире и језера. Узимајући у обзир да је реч о територији Националног парка, чека вас много лепог садржаја, попут места на којима се храни јелени, посматрају птице, док су манастири и језера природне оазе у чијој близини се лако пронађе духовни и физички мир. Сремски Карловци су већ дуго у врху војвођанских дестинација - центар града са многобројним винаријама, ресторанима, познатом Карловачком гимназијом, Патријаршијским двором, Саборном црквом и Капелом мира, подигнутом 1699. године на месту где је потписан Карловачки мир. На 3,5 километара од Сремских Карловаца, налази се Екокамп где можете подигнути шатор, одмарати или пешачити стазама Фрушке Горе.

За оне који би полако да крену у циклотуризам, прави почетак би била кружна рута око Дунава, која почиње из Новог Сада и иде  преко Футога до Бегеча, одакле се скелом прелази у Баноштор. Одатле се вратите назад према Сремској Каменици. Скрените у Каменички Парк, после чега ћете стићи до Петроварадина и заокружити туру.

Осим дунавске бициклистичке руте, Војводину карактерише могућност бициклирања уз још једну велику реку – Тису. Потиска тура креће из центра Суботице и представља доживљај своје врсте, где ћете на равном терену уживати у традицији града који карактерише архитектура сецесије, због којег Суботица припада европској културној рути Арт Ноувеау. Даље, рута ће вас водити око Палићког и Лудашког језера, специјалних резервата природе, а на путу до Титела, последњег места на овој рути, не пропустите поглед са куле Градске куће у Сенти, стару преводницу Шлајз у Бечеју, романичку базилику у Арачи, као и Тараш – Европско село рода, где се гнезде десетине пароваа ових птица.

Туристички „бум” у Сомбору

Војводину је током 2019. године посетило 561.657 туриста што је био пораст од 4,3 одсто у односу на 2018., док је број ноћења порастао за 5,3 одсто. Убедљиво највећи пораст броја туристичких посета је забележен у Сомбору - чак 16,7 одсто. Најпосећенији градови у 2019. су били Нови Сад и Суботица, док су међу војвођанским бањама током прошле године предњачиле “Јунаковић” у Апатину и Врдник на Фрушкој гори. Највише туриста у Војводину је током 2019. стигло из Хрватстке, затим БиХ,

Пандемија је највероватније спречила да 2020. година буде рекордна за војвођански туризам јер је у прва два месеца  регистрован пораст броја долазака од чак 18,5 одсто у односу на исти период прошле године, али је у марту уследило потпуно заустављање, па је сада комплетан сектор суочен са разним изазовима… 

Ако пак, решите да истражите Војводину ЕуроВело 13 рутом, посебно је занимљива траса која повезује Жомбољ, Вршац и Белу Цркву. На граничном прелазу са Румунијом, у месту Жомбољ је скоро изграђен Регионални центар за циклотуризам који у свом комплексу поседује одмориште, могућност прања веша, алатке за поправку бицикала и информације о бициклистичким атракцијама у околини. У близини Вршца не пропустите Вршачке винограде и поглед са Вршачке куле. Код места Куштиљ се налази одвајање које води до манастира Месић, док у Белој Цркви обавезно обиђите надалеко позната језера. Ако наставите према југу, из Старе Паланке скелом можете прећи на другу страну Дунава, до места Рам у којем се налази истоимена средњевековна тврђава, одакле настављате путем ЕуроВело 6 руте, према Голупцу, Лепенском Виру, Доњем Милановцу и Кладову.

Сеоска домаћинства шире своју понуду

Према речима Милице Шушнић, просечно задржавање туриста у Војводини је 2 и по дана и један од задатака свих који се баве туризмом је да се њихов боравак продужи.

- На томе су доста урадила сеоска домаћинства која примају туристе, тако што шире своју понуду разним активностима како се њихов боравак не би свео на храну и спавање. Организују се школе јахања, разне едукације, уметничке колоније и радионице, излети у природу, неке мини сафари туре, упознавање локалних знаменитости и то јесу ствари које интересују људе који су одлучили да проведу одмор на селу… - каже она.

Иако тај сектор туризма још увек није довољно искоришћен и организован, постоје добри примери попут села Скореновац где се 15 домаћинстава удружило и заједно организују и осмишљавају своју понуду.

Циклотуризам и културни туризам су међусобно испреплетени. Један од главних мотива за путовање бициклом представља упознавање других култура, народа, локалних обичаја, интеракција и искуство аутентичног начина живота људи у малим местима. Узимајући у обзир природу бицикла као превозног средства, за разлику од класичног туристе, циклотуристи са собом могу да носе ограничен број ствари. Стога локални бизниси све више прилагођавају своје услуге циклотуристима, омогућавајући им да се осећају угодно и сигурно током својих дугих путовања. Да ће се ова грана туризма и даље развијати, потврђују и подаци да је продаја бицикала у целом свету већ годинама у порасту, а да је у последњих неколико месеци чак и удвостручена.

Нико Перковић