Vojvodinu je najlakše upoznati vožnjom biciklističkim rutama  

Zbog poznatih problema, sva putovanja i u regionu i na neke dalje destinacije su pod velikim znakom pitanja za ovu sezonu, što je uslovilo veću potražnju za domaćom ponudom. U Turističkoj organizaciji Vojvodine, kažu da podaci sa terena govore da su već u ovom trenutku rezervisani skoro pa svi kapaciteti na području Vojvodine čemu su dosta doprineli i vaučeri koje je podelila država.  

Turistička ponuda Vojvodine je, kako pojašnjavaju u TOV-u, u stalnom razvoju i to u više pravaca koji su se do sada isprofilisali.

- Ono što se traži i razvija su karakteristični ravničarski ambijent na salašima oko Novog Sada i Subotice, ali i širom Vojvodine, zatim vinski turizam u sva tri vinogorja (subotičko, fruškogorsko i vršačko) gde je sve više vinarija koje se bave i ugostiteljstvom. Posebna je ponuda Nacionalnog parka i kompletne Fruške gore, a za ljubitelje netaknute prirode tu su još i brojna zaštićena područja i staništa retkih biljnih i životinjskih vrsta koja su najčešće u blizini reka i jezera, a svakako vredi obići dvorce i kaštele sa zanimljivim pričama kojih ima u svakom delu Vojvodine - ističe Milica Šušnić.

Prema njenim rečima, podaci iz Info centra TOV (koji je ponovo otvoren pre nekoliko dana) govore da turisti u Vojvodinu stižu najviše “u potrazi” za aktivnim odmorom, a jedan od najaktivnijih je svakako cikloturizam gde Vojvodina ima savršene uslove za njegov dalji razvoj.

- Kroz Srbiju, a i kroz Vojvodinu prolaze tri velike evropske biciklističke rute – EuroVelo 6, EV 11 i EV 13 na kojima je iz godine u godinu sve više i stranih i domaćih biciklista. Upravo zbog toga, ali i zbog odličnih uslova za cikloturizam u Vojvodini, nedavno smo pokrenuli promotivnu kampanju kako bi predstavili sve ono što se na tim rutama može videti, ali i da bi lokalno stanovništo podstakli da osmisle i prilagode ponudu turistima koji stižu na dva točka – pojašnjava Milica Šušnić.

Precizne evidencije o broju biciklista još uvek nema, ali na osnovu nekih postojećih brojača, tokom prošle godine je biciklističkim rutama kroz Vojvodinu prošlo oko 10.000 biciklista, ali se pretpostavlja da je njihov broj  mnogo veći.  

- Najpopularnija je ruta EuroVelo 6, takozvana Dunavska ruta, koja u našu zemlju ulazi na severu Vojvodine, kod Bačkog Brega, a izlazi nakon 667 km kod Negotina. Već na samom početku nailazi se na čuvenu Ajfelovu prevodnicu u Bezdanu koja je prvi objekat u Evropi gde je primenjeno podvodno betoniranje. Tu počinje i Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, a već u Somboru i Apatinu postoje i biciklistički kampovi – navode u TOV-u.

Pre nekoliko godina, na Fruškoj Gori je uspostavljen i sistem biciklističkih staza, među kojima je najinteresantnija tura južnim obroncima ove planine, gde u okviru 80 km malo napornije mauntin-bajk ture možete obići sve manastire i jezera. Uzimajući u obzir da je reč o teritoriji Nacionalnog parka, čeka vas mnogo lepog sadržaja, poput mesta na kojima se hrani jeleni, posmatraju ptice, dok su manastiri i jezera prirodne oaze u čijoj blizini se lako pronađe duhovni i fizički mir. Sremski Karlovci su već dugo u vrhu vojvođanskih destinacija - centar grada sa mnogobrojnim vinarijama, restoranima, poznatom Karlovačkom gimnazijom, Patrijaršijskim dvorom, Sabornom crkvom i Kapelom mira, podignutom 1699. godine na mestu gde je potpisan Karlovački mir. Na 3,5 kilometara od Sremskih Karlovaca, nalazi se Ekokamp gde možete podignuti šator, odmarati ili pešačiti stazama Fruške Gore.

Za one koji bi polako da krenu u cikloturizam, pravi početak bi bila kružna ruta oko Dunava, koja počinje iz Novog Sada i ide  preko Futoga do Begeča, odakle se skelom prelazi u Banoštor. Odatle se vratite nazad prema Sremskoj Kamenici. Skrenite u Kamenički Park, posle čega ćete stići do Petrovaradina i zaokružiti turu.

Osim dunavske biciklističke rute, Vojvodinu karakteriše mogućnost bicikliranja uz još jednu veliku reku – Tisu. Potiska tura kreće iz centra Subotice i predstavlja doživljaj svoje vrste, gde ćete na ravnom terenu uživati u tradiciji grada koji karakteriše arhitektura secesije, zbog kojeg Subotica pripada evropskoj kulturnoj ruti Art Nouveau. Dalje, ruta će vas voditi oko Palićkog i Ludaškog jezera, specijalnih rezervata prirode, a na putu do Titela, poslednjeg mesta na ovoj ruti, ne propustite pogled sa kule Gradske kuće u Senti, staru prevodnicu Šlajz u Bečeju, romaničku baziliku u Arači, kao i Taraš – Evropsko selo roda, gde se gnezde desetine parovaa ovih ptica.

Turistički „bum” u Somboru

Vojvodinu je tokom 2019. godine posetilo 561.657 turista što je bio porast od 4,3 odsto u odnosu na 2018., dok je broj noćenja porastao za 5,3 odsto. Ubedljivo najveći porast broja turističkih poseta je zabeležen u Somboru - čak 16,7 odsto. Najposećeniji gradovi u 2019. su bili Novi Sad i Subotica, dok su među vojvođanskim banjama tokom prošle godine prednjačile “Junaković” u Apatinu i Vrdnik na Fruškoj gori. Najviše turista u Vojvodinu je tokom 2019. stiglo iz Hrvatstke, zatim BiH,

Pandemija je najverovatnije sprečila da 2020. godina bude rekordna za vojvođanski turizam jer je u prva dva meseca  registrovan porast broja dolazaka od čak 18,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali je u martu usledilo potpuno zaustavljanje, pa je sada kompletan sektor suočen sa raznim izazovima… 

Ako pak, rešite da istražite Vojvodinu EuroVelo 13 rutom, posebno je zanimljiva trasa koja povezuje Žombolj, Vršac i Belu Crkvu. Na graničnom prelazu sa Rumunijom, u mestu Žombolj je skoro izgrađen Regionalni centar za cikloturizam koji u svom kompleksu poseduje odmorište, mogućnost pranja veša, alatke za popravku bicikala i informacije o biciklističkim atrakcijama u okolini. U blizini Vršca ne propustite Vršačke vinograde i pogled sa Vršačke kule. Kod mesta Kuštilj se nalazi odvajanje koje vodi do manastira Mesić, dok u Beloj Crkvi obavezno obiđite nadaleko poznata jezera. Ako nastavite prema jugu, iz Stare Palanke skelom možete preći na drugu stranu Dunava, do mesta Ram u kojem se nalazi istoimena srednjevekovna tvrđava, odakle nastavljate putem EuroVelo 6 rute, prema Golupcu, Lepenskom Viru, Donjem Milanovcu i Kladovu.

Seoska domaćinstva šire svoju ponudu

Prema rečima Milice Šušnić, prosečno zadržavanje turista u Vojvodini je 2 i po dana i jedan od zadataka svih koji se bave turizmom je da se njihov boravak produži.

- Na tome su dosta uradila seoska domaćinstva koja primaju turiste, tako što šire svoju ponudu raznim aktivnostima kako se njihov boravak ne bi sveo na hranu i spavanje. Organizuju se škole jahanja, razne edukacije, umetničke kolonije i radionice, izleti u prirodu, neke mini safari ture, upoznavanje lokalnih znamenitosti i to jesu stvari koje interesuju ljude koji su odlučili da provedu odmor na selu… - kaže ona.

Iako taj sektor turizma još uvek nije dovoljno iskorišćen i organizovan, postoje dobri primeri poput sela Skorenovac gde se 15 domaćinstava udružilo i zajedno organizuju i osmišljavaju svoju ponudu.

Cikloturizam i kulturni turizam su međusobno isprepleteni. Jedan od glavnih motiva za putovanje biciklom predstavlja upoznavanje drugih kultura, naroda, lokalnih običaja, interakcija i iskustvo autentičnog načina života ljudi u malim mestima. Uzimajući u obzir prirodu bicikla kao prevoznog sredstva, za razliku od klasičnog turiste, cikloturisti sa sobom mogu da nose ograničen broj stvari. Stoga lokalni biznisi sve više prilagođavaju svoje usluge cikloturistima, omogućavajući im da se osećaju ugodno i sigurno tokom svojih dugih putovanja. Da će se ova grana turizma i dalje razvijati, potvrđuju i podaci da je prodaja bicikala u celom svetu već godinama u porastu, a da je u poslednjih nekoliko meseci čak i udvostručena.

Niko Perković