У Институту за онкологију лапароскопски оперисали главу панкреаса
НОВИ САД: У Институту за онкологији Војводине урађена је по први пут у Војводини, а вероватно и у државним болницама Србије, лапароскопска операција главе панкреаса.
Операција је трајала осам сати, а пацијенткиња која је оперисана прошлог понедељка пуштена је кући у четвртак, јер се добро опоравила.
Карциноми панкреаса су обично мали, мада могу да буду и велики, али је јако незгодна њихова локализација, због близине животно важних органа. Панкреас мек и мали орган, описују га као кифлу, дужине од 15 до 20 цм, ширине четири центиметара. „Пан креас“ на грчком значи „сав од меса“ и у Старој Грчкој су мислили да он служи само да би био јастук желуцу, да не лежи на кичми. Глава панкреаса може да буде шест до седам цм у дужини, али је јако незгодно јер се обавија око крвних судова који напајају црева и јетру, зато се тумор брзо инфилтрише у те крвне судове, објашњава начелник Одељења хирургије на Клиници за оперативну онкологију Института за онкологију Војводине професор др Млађан Протић, који је са својим тимом и извео ову прву лапароскопску операцију карцинома главе панкреаса.
Како објашњава, одстрањују се глава панкреаса, цело дванаестопалачно црево, део танког црева, жучна кесица, жучни путеви и припадајући лимфни чворови у абдомену. Одстрањивање је ишло лапаропски, а реконструкција је касније обављена отвореним путем.
Реконструкција подразумева спајање тих пресечних делова дигестивног тракта, желуца или дуоденума, жучних канала и панкреаса са танким цревом. Има минимум три анастомозе, спајања различитих делова дигестивног тракта. То је хибридна лапароскопска техника, потпуно је регуларна и представља степен ка такозваној тоталној дуоденопанкреатектомији, где би се и реконструктивни део обављао лапароскопски. Може да се ради и роботски, али роботе немамо у Србији. Лапароскопија се обавља у свету на доста места и ако хоћемо да пратимо трендове и ми би требало да их радимо. Постоји пуно контраверзи да ли тако захтевну операцију треба радити лапароскопски или не, али тренд у свету је да се ради, напомиње др Протић и додаје како је битно да ова операција може да се изведе код нас.
Ова операција је, додаје, трајала осам сати и то је сасвим прихватљиво за ову врсту операције.
Након оперативног захвата, велики број ових пацијената добија хемиотерапију, у зависности од Пх налаза који показује степен малигнитета и проширеност болести.
Осим панкреаса, приликом операције главе панкреаса уклањају се и други органи, а разлог је анатомска структура. Још је компликованије уклонити све лимфне чворове који су око великих крвних судова, који напајају јетру, црева, желудац.
За разлику од операције главе панкреаса, операција тела и репа панкреаса готово рутински се ради у многим центрима, па и овде. Ми смо прву операцију тела и репа панкреаса урадили крајем децембра 2017. године. То је операција која може да иде са или без уклањања слезине, а технички је захтевније да се сачува слезина и ми смо радили и једне и друге операције. Она је једноставнија јер не захтева реконструкцију, она је такозвана ампутациона операција. Панкреас је незгодан орган за оперисање, због локализације, јер свако цурење из панкреаса може да изазове велике компликације. Панкреас лучи ензиме који варе храну, а кад се ти ензими нађу у трбушној дупљи, онда варе све у трбушној дупљи. То је аутодигестија, истакао је др Протић.
Највећи глобални проблем код карцинома панкреаса је тај што његова инциденца у свету расте и претпоставља се да ће у декади која је пред нама карцином панкреаса бити на другом месту као узрочник смртности од малигних болести, одмах иза карцинома плућа. Рак панкреаса је изузетно смртоносан. До скора је важило да само четири одсто пацијената преживи пет година, од укупног броја оболелих. У свету се мало поправила та статистика, али преживљавање се много више побољшало код других малигнитета, а за панкреас показује тек благи тренд пораста преживљавања.
Ми пратимо свет, мала је разлика у проценту ресецираних болесника између нас и света. Дужина преживљавања у свету можда је нешто мало боља због лекова које имају. Ми рецимо имамо лекове које дајемо за туморе дебелог црева, али индикација не покрива давање код панкреаса и ми их не дајемо пацијентима, а показало се да су они добри код карцинома панкреаса. То би била најбоља терапија. Надамо се да ће врло брзо ти лекови бити одобрени и за рак панкреаса. У питању су цитостатици који када се дају у комбинацији, три лека, дају добре резултате. Агресиван је, али даје најбоље резултате. Употребном тих лекова, један део пацијената могао би да буде преведен у операбилно стање. До сада смо имали неколико таквих случајева, односно применом лекова превели смо пацијенте у опреабилно стање, а све захваљујући подршци и пројекту Покрајинског секретаријата за науку и високо образовање, нагласио је др Протић.
Укупно преживљавање је до четири одсто за период од пет године, али код оперисаних пацијената, петогодишње преживљавање је и веће од 20 одсто, а у неким групама је и веће од 40 одсто.
Љубица Петровић