U Institutu za onkologiju laparoskopski operisali glavu pankreasa

Operacija je trajala osam sati, a pacijentkinja koja je operisana prošlog ponedeljka puštena je kući u četvrtak, jer se dobro oporavila.

Karcinomi pankreasa su obično mali, mada mogu da budu i veliki, ali je jako nezgodna njihova lokalizacija, zbog blizine životno važnih organa. Pankreas mek i mali organ, opisuju ga kao kiflu, dužine od 15 do 20 cm, širine četiri centimetara. „Pan kreas“ na grčkom znači „sav od mesa“ i u Staroj Grčkoj su mislili da on služi samo da bi bio jastuk želucu, da ne leži na kičmi. Glava pankreasa može da bude šest do sedam cm u dužini, ali je jako nezgodno jer se obavija oko krvnih sudova koji napajaju creva i jetru, zato se tumor brzo infiltriše u te krvne sudove, objašnjava načelnik Odeljenja hirurgije na Klinici za operativnu onkologiju Instituta za onkologiju Vojvodine profesor dr Mlađan Protić, koji je sa svojim timom i izveo ovu prvu laparoskopsku operaciju karcinoma glave pankreasa.

Kako objašnjava, odstranjuju se glava pankreasa, celo dvanaestopalačno crevo, deo tankog creva, žučna kesica, žučni putevi i pripadajući limfni čvorovi u abdomenu. Odstranjivanje je išlo laparopski, a rekonstrukcija je kasnije obavljena otvorenim putem.

Rekonstrukcija podrazumeva spajanje tih presečnih delova digestivnog trakta, želuca ili duodenuma, žučnih kanala i pankreasa sa tankim crevom. Ima minimum tri anastomoze, spajanja različitih delova digestivnog trakta. To je hibridna laparoskopska tehnika,  potpuno je regularna i predstavlja stepen ka takozvanoj totalnoj duodenopankreatektomiji, gde bi se i rekonstruktivni deo obavljao laparoskopski. Može da se radi i robotski, ali robote nemamo u Srbiji. Laparoskopija se obavlja u svetu na dosta mesta i ako hoćemo da pratimo trendove i mi bi trebalo da ih radimo. Postoji puno kontraverzi da li tako zahtevnu operaciju treba raditi laparoskopski ili ne, ali trend u svetu je da se radi, napominje dr Protić i dodaje kako je bitno da ova operacija može da se izvede kod nas.

Ova operacija je, dodaje, trajala osam sati i to je sasvim prihvatljivo za ovu vrstu operacije.

Nakon operativnog zahvata, veliki broj ovih pacijenata dobija hemioterapiju, u zavisnosti od Ph nalaza koji pokazuje stepen maligniteta i proširenost bolesti.

Osim pankreasa, prilikom operacije glave pankreasa uklanjaju se i drugi organi, a razlog je anatomska struktura. Još je komplikovanije ukloniti sve limfne čvorove koji su oko velikih krvnih sudova, koji napajaju jetru, creva, želudac.

Za razliku od operacije glave pankreasa, operacija tela i repa pankreasa gotovo rutinski se radi u mnogim centrima, pa i ovde. Mi smo prvu operaciju tela i repa pankreasa uradili krajem decembra 2017. godine. To je operacija koja može da ide sa ili bez uklanjanja slezine, a tehnički je zahtevnije da se sačuva slezina i mi smo radili i jedne i druge operacije. Ona je jednostavnija jer ne zahteva rekonstrukciju, ona je takozvana amputaciona operacija. Pankreas je nezgodan organ za operisanje, zbog lokalizacije, jer svako curenje iz pankreasa može da izazove velike komplikacije. Pankreas luči enzime koji vare hranu, a kad se ti enzimi nađu u trbušnoj duplji, onda vare sve u trbušnoj duplji. To je autodigestija, istakao je dr Protić.

Najveći globalni problem kod karcinoma pankreasa je taj što njegova incidenca u svetu raste i pretpostavlja se da će u dekadi koja je pred nama karcinom pankreasa biti na drugom mestu kao uzročnik smrtnosti od malignih bolesti, odmah iza karcinoma pluća. Rak pankreasa je izuzetno smrtonosan. Do skora je važilo da samo četiri odsto pacijenata preživi pet godina, od ukupnog broja obolelih. U svetu se malo popravila ta statistika, ali preživljavanje se mnogo više poboljšalo kod drugih maligniteta, a za pankreas pokazuje tek blagi trend porasta preživljavanja.

Mi pratimo svet, mala je razlika u procentu reseciranih bolesnika između nas i sveta. Dužina preživljavanja u svetu možda je nešto malo bolja zbog lekova koje imaju. Mi recimo imamo lekove koje dajemo za tumore debelog creva, ali indikacija ne pokriva davanje kod pankreasa i mi ih ne dajemo pacijentima, a pokazalo se da su oni dobri kod karcinoma pankreasa. To bi bila najbolja terapija. Nadamo se da će vrlo brzo ti lekovi biti odobreni i za rak pankreasa. U pitanju su citostatici koji kada se daju u kombinaciji, tri leka, daju dobre rezultate. Agresivan je, ali daje najbolje rezultate. Upotrebnom tih lekova, jedan deo pacijenata mogao bi da bude preveden u operabilno stanje. Do sada smo imali nekoliko takvih slučajeva, odnosno primenom lekova preveli smo pacijente u opreabilno stanje, a sve zahvaljujući podršci i projektu Pokrajinskog sekretarijata za nauku i visoko obrazovanje, naglasio je dr Protić.

Ukupno preživljavanje je do četiri odsto za period od pet godine, ali kod operisanih pacijenata, petogodišnje preživljavanje je i veće od 20 odsto, a u nekim grupama je i veće od 40 odsto.

Ljubica Petrović