НОВИ САД: Рећи да је Књижевност мртва уједно је емпиријски нетачно и интуитивно тачно. Судећи по већини статистичких показатеља, прогноза је добра. Број читалаца и писаца већи је него икада пре. Успон интернета, у извесном смислу, обележава успон богате писане културе. Радије једни другима шаљемо поруке, него што разговарамо. Више него икада пре, данас ћемо коментарисати и писати, уместо гледати и слушати...Број књига ће ускоро премашивати број људи који је икада живео на земљи...Живимо у до сада невиђеној епохи речи. А опет...с друге стране, по другим мерилима, Књижевност је леш, и то хладан. Интуитивно знамо да је то тако, осећамо, сумњамо, стрепимо, и признајемо то. Сан је избледео, вера и дивљење су нас напустили, наше поверење у Књижевност се урушило, објашњава британски писац и филозоф Ларс Ајер свој књижевни манифест након Књижевности и Манифеста, објављен под називом „Акт у твом џакузију са погледом на амбис“, у новом броју 522 часописа за књижевност и теорију „Поља“, који издаје Културни центар Новог Сада.
