Чадеж: Морамо да радимо заједно, ко то не разуме...
БЕОГРАД: Одлука о увођењу мера реципроцитета, осим што је ирационална, штетна је не само за српску, већ и за економију целог региона, а пре свега за косовску привреду, оценио је председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.
То тврдим, не као председник Привредне коморе Србије, већ у име свих наших привреда, као председник заједничке коморе Западног Балкана, чији је косовска комора важан члан и оснивач, рекао је Чадеж у разговору за албанску телевизију „Клан".
Према званичним царинским подацима, од укидања приштинских такси, на сировине од 20. марта и на остале производе од 1. априла, до краја маја, косовске компаније су од српских произвођача купиле робу вредну 42 милиона евра робе, саопштила је ПКС.
Тиме су наши привредници за само два месеца успели да на косовском тржишту обнове готово половину пласмана из истог периода 2018, када такси није било.
Чак 441 компанија и предузетник, међу којима је највише малих и средњих предузећа, успели су да обнове пословне везе са својим косовским партнерима. И све то у условима пандемије када је трговина са свим тржиштима била отежана и смањена и упркос томе што су многи косовски привредници укидање такси дочекали са важећим уговорима о набавкама од добављача са других тржишта.
То говори о обостраном интересу наших привреда да међусобно тргују, али и пре свега о интересу косовских привредника да купују робу српских произвођача. Јер, две трећине производа које су косовске компаније набављале са српског тржишта пре увођења такси биле су средства за рад, репроматеријали и сировине које су прерађивале, правиле свој производе и продавале их на Косову или извозиле, објашњава Чадеж.
Не купују косовски привредници, каже, ту робу јер имају политички однос према неком полупроизводу из Србије, већ зато што је он конкурентан и омогућава им да зараде новац, запосле људе и одржавају свој бизнис.
Политичари који доносе одлуке о увођењу такси и реципроцитета, на жалост, не разумеју економију. Они тако отимају и од сопствене привреде, а да при томе чак и не остваре политичке циљеве због којих су такве популистичке мере уводили, што су потврдили и изборни резултати на Косову. Јер, и људи на Косову, као свуда у свету, желе само да живе боље, хоће посао, бољу плату, констатује Чадеж.
Таквим популистичким мерама, по речима Чадежа, не блокира се само наша међусобна трговина, већ и други у региону, камиони који стоје на прелазима, а преко Косова, не само из Србије, већ и из Европске уније, превозе, рецимо у Албанију, сировине и другу робу потребну њеној привреди.
Ни Србија, ни Северна Македонија ни Косово, ни било ко у региону, не може да оде негде одавде. Ту смо где смо и морамо да радимо заједно, привреде су нам везане више него што људи знају, што могу и да претпоставе и што политичари разумеју, указује Чадеж.
На питање да ли је за привреднике из Србије проблем да напишу на својим производима Република Косово, Чадеж је одговорио да није на привредницима да бирају да ли ће на свом производу написати Косово или Република Косово и да се баве међународним признавањем било чега.
Привредници се уклапају у оквире које им прописују институције, биле оне у Београду или Приштини. А београдске и приштинске институције су се договориле, усагласиле како ће се производи означавати и о томе потписале споразуме, као што су ЦЕФТА или Бриселски споразум. Зна се како се, по тим споразумима роба обележава, објаснио је председник ПКС.
Утолико пре, што је, подсећа, Приштина недавно усвојила програм о спровођењу Споразума о стабилизацији и придруживању до 2025, обавезујући се још једном на примену свих споразума проистеклих из Бриселског дијалога, што укључује и питање означавања производа.
Другог споразума за сада немамо. Не кажем да једног дана неће доћи до неког новог договора или споразума. Мислим да би требало што пре учинити све што је могуће како би се привредницима обезбедило да се договарају око питања која се тичу бизниса и да поново крену разговори о будућим политичким решењима који ће донети политичку и економску стабилност Западном Балкану, каже Чадеж, истичући да је то жеља и потреба пословне заједнице региона.
Да ли ће се сутра срести одговорни људи који доносе одлуке и у Приштини и у Србији, и уз посредовање ЕУ и других партнера договорити да такве ствари решавају на други начин, то ћемо, каже видети.
Важно је да сада не оптерећујемо и не онемогућавамо било какав договор нечим што је горе и од популизма, што кочи привреду и држи сопствени народ, сопствене људи и децу као таоце. Ми живимо у 21. веку, свет се за ова два месеца променио како не памтимо и више него икада до сада потребно је да сви у региону радимо заједно, закључио је Чадеж.
