Програм КЦНС "С културом код куће": О власти и шпанском грипу

На предавању ће бити речи о основним карактеристикама цезаропапистичког модела власти, као и других у Царској Русији, као и кључним разликама руског и византијско-османског цезаропапизма.

У четвртак, 28. маја, од 18 часова на „Јутјуб“ каналу КЦНС у оквиру истог циклуса, одржаће се предавање Огњена Карановића на тему „Шпански грип 1918–1920 – пандемија која је променила свет“. Вируси инфлуенце (грипа) у природи стално циркулишу међу животињама, посебно међу птицама. Током тог процеса неки од вируса се трансформишу у нове типове који се преносе са човека на човека и могу поседовати пандемијски потенцијал. Шпанска грозница, прва од три пандемије грипа које су погодиле човечанство у 20. веку, током 1918. и 1919. усмртила је око 50 милиона људи, а њен изазивач је био вирус инфлуенце А (Х1Н1), највероватније птичијег порекла. Због своје нагле појаве и високе смртности, пандемије заразних болести изазивају страх код људи и велику медијску пажњу.

Поменута велика епидемија грипа која је харала светом од 1918. до 1920. године била је најстрашнија епидемија после куге из 1346. године. Број жртава је тешко поуздано констатовати јер та заразна болест и није била дијагностикована, а регистар умрлих није најпомније вођен. Данас се ипак зна да је од шпанске грознице умрло више људи но на бојиштима Првог светског рата. Постављамо питање: на који начин је та глобална пошаст утицала на даљи развој човечанства до данас?

Н. Х.