Лепи мали воштани колачи
Они који воле колаче, тешко да ће одолети искушењу да рукотворине Новосађанке Ђанине Палић бар омиришу или пробају. Но како се колачићи не дирају без потребе да се одмах потом и поједу, у случају колачића који израђује Ђанина кључна разлика је у изгледу, тачније у фитиљу који се налази по средини њене посластице, јер су ти колачићи заправо направљени од воска.
Без обзира на чињеницу да су од воска, у оку посматрача ти колачићи са фитиљем и даље изгледају јестиво. Неки су плод маште ове уметнице, а неки су прављени према познатим моделима, чувеним француским колачићима - макарунсима.
– Волим посластичарство, па сам дошла на идеју да правим воштане тортице и колаче. Пошто за посластичарство на начин којим ја желим да се бавим треба доста финансија, ово је много јефтиније, па сам се за то определила – каже Ђанина за “Дневник”.
Овом врстом уметности почела је да се бави пре око годину дана, а до сада њена колекција порасла је на више од 50 колачића од воска. Своје свећице у облику посластице продаје, али најчешће поклања пријатељима за рођендан, јер је уникатан дар, а може дуго да стоји.
– Мислим да не постоје две исте свеће. Мислим чак и да не бих могла да направим две исте, свака од њих има неку специфичност, јер док радим падне ми на памет нека нова идеја коју применим – наводи Ђанина.
Пошто се њена колекција колача с фитиљем увећала, одлучила је недавно да своје рукотворине представи на друштвеној мрежи Инстаграм. И ту се сусрела са похвалама које долазе и од непознатих људи.
– Прве реакције су ме баш обрадовале, јер се људима свидело то што радим. Слали су ми поруке да свеће баш личе на праве колаче, што ми је и била првобитна идеја када сам кренула да правим свеће, да изгледа као колач, да буде украс, да може да се запали и да мирише – појашњава наша саговорница.
Свакој рукотворини посвећује велику пажњу, јер рад са воском подразумева његово обликовање у течном стању, а у зависности од идеје и детаља на колачићу потребно је и више дана.
– Сојин восак се топи на осамдесетак степени, али треба да се сачека да температура падне на 50 степени и онда могу да се додају боје и мириси како не би испарили. За свећу са много детаља потребно је много времена и понављања, је се восак јако брзо суши, буквално у пет секунди. За детаље као што су пуфнице онда морам поново да топим восак, да га мешам и хладим – открива нам тајне свог заната. – За сојин восак сам се определила зато што је најквалитетнији и могу сви да га користе. Парафински восак је најјефтинији, али није квалитетан. Пчелињи восак не би хтели вегани да користе, па се сојин восак наметнуо као логичан избор. Није токсичан, квалитетан је и свима је прихватљив.
Ђанина Палић завршава студије туризмологије и држи онлајн часове енглеског језика, али, како истиче, у уметности је од малих ногу јер су јој се родитељи бавили израдом накита, па је самим тим и она у једном тренутку кренула да израђује накит. Онда је прешла на вез, а нешто касније почела је и да се бави посластичарством од воска.
– Волим да учим, откривам и пробам ново. Двоумила сам се да ли да колачиће правим од сапуна или воска, али сам се определила за свеће. За сада је ово хоби. Желим и даље тиме да се бавим док имам инспирације и док ми то причињава задовољство. Ако буду летњи маркети на отвореном, планирам да изложим ове свећице, чисто да видим каква ће реакција људи да буде – закључује Ђанина Палић.
Текст и фото: Александар Савановић