Одјек - студентски програм за младе: Музика је универзални језик
Студентски програм за младе „Ођек” музиком их повезује и на тај начин доприноси развоју младих, без обзира на искуство, а кроз едукативне, забавне и креативне радионице побољшава њихове вештине и већ стечена знања. Програм је почетком године окупио 12 младих, који постају јединствена целина и међусобна подршка.
– Сматрамо да је музика најуниверзалнији и најлепши језик на свету јер, можеш говорити хиљаду језика, али кроз музику ћеш се сигурно са свима разумети – истиче координаторка „Ођека” Јелена Божић, која је програм осмислила заједно с колегом Дејаном Томићем. – Када смо покретали пријаве, апсолутно нам није било важно колико музичког искуства имају, и да ли га имају, јер смо желели да уче управо једни од других. Због тога у групи има људи који су имали бендове, писали текстове и наступали, као и оних који воле музику и желе да се баве њоме, али још за то нису имали прилику, што је довело до сјајног резултата.
Обрада песме „Хеј, Џуд”, чувених „Битлса” биће њихов завршни рад.
– На добром смо путу да урадимо ту обраду, а планирамо и неке ауторске песме – открива Јелена. – У плану је и завршни догађај, у оквиру којег ће млади представити свој рад и песму, а од мера ће зависити да ли ће то бити одржано као скуп или онлајн. Код њих видим велику жељу да све представе што већем броју људи. Тачно је то да су радионице нешто што се тренутно дешава у нашим животима, али и Дејан и ја размишљамо о томе шта ће се након свега догодити у животу тих младих. Желимо да им пружимо подршку, неко сигурно место, људе с којима за почетак могу да размене контакте, науче нешто ново и да им то буде нека полазна основа и ветар у леђа за даљи рад. Програм ће се завршити и, ако они из овога изађу развијени и макар мало срећнији на личном нивоу и у музичком свету, ми ћемо бити задовољни и знаћемо да смо успели. За те младе волим да кажем да су сјајни музичари, али су заиста и сјајни људи.
Много је емоција у њиховом залагању и заједничком раду.
– Ја сам од њих много научила. Толико је осећања и прича, а ако ништа друго, научила сам да слушам и још више разумем потребе младих. Временом се вежеш, а њихов развој ти дословно постане животна окупација. Генерално, у раду с младима није приоритет само на крају направити нешто, много је важнији процес. Искрена да будем, млади с којима ми радимо већ су изузетно напредовали и много остварили. Међутим, чак и код оних с највише самопоуздања појави се трема. За мене није проблем и ако погреше, јер самим својим изласком и наступом, они су то превазишли. Дошли су до стадијума да су заједно успели. Превазишли су своје страхове и победили – закључује Јелена Божић.
Б. Павковић